Nekadašnji potpukovnik KGB-a konačno ostvaruje želju svog prethodnika. Međutim, upravo zbog toga, on se našao na meti vojne i ekonomske mašine. Ipak, u odnosu na Džona Kenedija, koji je kratko bio na vlasti, Putin oko sebe poseduje jak zaštitni zid.
On je znao da, ako će težiti ka ostvarenju Jeljcinove poslednje želje, mora da se obezbedi.
Na kraju krajeva, Angloamerička Alijansa nikada ne igra pošteno i uvek krši pravila.
Nijedan svetski lider nije toliko demonizovan od strane Zapada u poslednjoj deceniji kao ruski predsednik Vladimir Putin.
Nijedan drugi predsednik niti premijer nije bio podvrgnut tolikim nečuvenim, ličnim napadima i nepodržanim, lažnim optužbama.
Očito Vladimir Putin predstavlja stvarnu pretnju po Svetsku vladu iz senke (WSG) na način koji prilično nervira one koji se nalaze na vrhu svetske piramide moći.
Pre nego što se odgovori na to pitanje, mora se prvo uzeti u obzir unapred isplanirani raspad SSSR. Samo razumevanjem pravog istorijskog konteksta stvari kojima je Putin tada upravljao, današnje akcije i izjave postaju značajne. Ova nepoznata istorija je takođe veoma važna za razumevanje reakcija njegovih brojnih kritičara u vođstvu Angloameričke Alijanse (AAA).
Tajni dogovor napravljen pre isceniranog raspada SSSR
Jedna od najbolje čuvanih tajni koja je predvidela neizbežni raspad sovjetskog komunizma i posledični raspad SSSR jeste da se to zapravo dogodilo slično kontrolisanoj detonaciji, pri čemu su u ovom slučaju dugme pritisnuli bankari, političari i brokeri. Ovaj plan su napravili svi oni koji su imali ogroman interes da pokradu pozamašno bogatstvo ruske domovine.
Pad Berlinskog zida i raspad SSSR ne predstavljaju spontani niz događaja kao što mejnstrim mediji žele da poverujemo. Nisu čak bili ni rezultat zahteva Ronalda Regana. „Perestroika“ i „glasnost“ bile su samo reči koje su se ponavljale kako bi naizgled prikazale u osnovi promenjen SSSR. Tačno, Rusija je postala liberalizovana u odnosu na sovjetski komunizam, ali samo da bi postala neoliberalizovana od strane bankstera.
Zapravo, čitav raspad SSSR bio je proizvod brojnih tajnih sastanaka koji su se odvijali između predstavnika SSSR, SAD, Velike Britanije i drugih AAA zemalja na najvišem nivou.
Jedan od najvažnijih sastanaka ticao se petljanja oko biznisa i trgovine, bankarstva i ulaganja, potrebnih za izdvajanje SSSR republika i istočnoevropskih satelita.
Do 1989. godine, klatno moći se prebacilo sa onih koji su želeli da SSSR i njene satelite kontroliše komunizam na one koji su hteli direktno da kontrolišu prirodna bogatstva, industrijske baze i drugu nacionalnu imovinu u vidu predatorskog kapitalizma.
Tako su mnogi ruski oligarsi odabrani od strane zapadne koalicije bankara kako bi nadgledali otvorenu krađu veće imovine i prirodnih resursa od ruskog naroda. Ovaj jedinstveni oblik korumpiranog predatorskog kapitalizma je prvo bio sakriven od javnosti obzirom da je primenjen kako bi ukrao sve što je vredno od države i građanstva.
Samo na ovaj način je Sovjetski savez mogao da se oslobodi od onih koji su kontrolisali njegovu sudbinu skoro 75 godina za vreme sovjetskog komunizma.
Lideri poput Mihaila Gorbačova i Borisa Jeljcina samo su odabrani kako bi lupali pečate dok državom upravljaju oligarsi.
Pošto se politički lideri obično drže u neznanju, nijedan od njih nije znao detalje o ovoj šemi da se pokrade rusko bogatstvo. Oni su bili samo pioni u čitavom procesu. Međutim, imali su neki jezivi osećaj da je „sporazum sa đavolom“ načinjen iza njihovih leđa.
