Ukoliko se radikalno ne promene stavovi uključenih u balkansku krizu, ratni požar koji bi mogao nastati nekontrolirano će se rasplamsati. Taj rat neće biti ograničen samo na Srbiju, kao za NATO-ove vojne intervencije 1999., nego će se proširiti na jugoistočnu Europu uključujući i BiH, i u visokom stepenu verovatnoće uvući u sukob i Hrvatsku, napominje hrvatski geopolitičar Mario Stefanov.
Srbija i s njom celi zapadni Balkan, ili kako se sve već ne naziva to područje stoletnog prokletstva, na nezaustavljivom je putu prema ratu. Koliko se god to u ovim trenucima diplomatskog poigravanja pod okriljem Evropske unije s ciljem priznanja lažne države Kosova od strane Srbije čini neverovatno, ulica i prevladavajući tvrdi politički stavovi većine građana Srbije, ali i svih ostalih aktera uključenih u krizu, ne vode nigde drugde nego u rat na balkanskim prostorima. Zapravo, dramatična zbivanja na ulicama Beograda iskazuju ono što svatko politički razuman vidi – Balkan je u plamenu.
On za sada podmuklo tinja u slojevitim naslagama sučeljenih interesa lokalnih sila i najmoćnijih država sveta. Pitanje je trenutka kada će netko od moćnih aktera odlučiti otvoriti dotok vazduha prigušenom požaru i pretvoriti ga u novi najopasniji regionalni sukob od svih koji se u svetu trenutno vode. Na balkanskim prostorima kao delu Evrope ratni sukobi imaju daleko veću težinu za celu međunarodnu zajednicu od bliskoistočnih, afričkih ili azijskih ratovanja.
Na prostorima jugoistočne Evrope ne ratuje se traljavo ni lenjo kao na Bliskom istoku. Tu ratuju profesionalci koji to stolećima rade temeljito, toliko temeljito da upletu i posvađaju spoljne sile koje misle da vode posrednički rat. Na balkanskim prostorima svaki importirani posrednički rat ima moćan povratni učinak na svetske gospodare ratova. Nedovoljno iskusna politika Evropske unije, koja se sada nametnula u kreaciji zbivanja na jugoistoku Evrope pod palicom Pariza i Berlina, trebala bi biti mnogo opreznija u svome delovanju.
Tim pre što je vodstvo preuzela istiskujući američku politiku i njene planove za jugoistočnu Evropu. Balkan nije Libija, Sirija ili nekakav južni Sudan po kojima se može tek tako haračiti iako naduvanim evropskim diplomatima verojatno svi deluju jednako blesavo i naivno. No, to je samo opasni privid. Na balkanskim prostorima operišu majstori pretvaranja, političkog hazarda, igara i ratova. Na tim prostorima vlada opaka konvergencija suprotstavljenih interesa i čistog inata.
Da, balkanske političke elite sposobne su iz čistog kaprica poduzimati poteze čak i na svoju štetu samo da suprotna strana ne dobije ono što želi. Ukoliko se radikalno ne promene stavovi uključenih u balkansku krizu i način delovanja evropskih moderatora koji pokušavaju istisnuti bilo kakav sporazum, koji bi pre svega njima odgovarao, ratni požar će se nekontrolirano rasplamsati. Taj rat neće biti ograničen samo na Srbiju, kao za NATO-ove vojne intervencije 1999.
On će se neizbežno proširiti na celu jugoistočnu Evropu uključujući i Bosnu i Hercegovinu, i u visokom stepenu verovatnoće uvući će u sukob i Hrvatsku.
Kad god politika Evropske unije pokušava rešiti sukobe na balkanskim prostorima, onda je sama ta činjenica više nego dovoljan razlog za brigu i strahove, napominje ovaj analitičar.
Ne žele popustiti
Dodaje da srpska politika sledeći većinsko mišljenje stanovništva ne želi popustiti i pravno potvrditi stvarnu činjenicu nezavisnosti okupirane pokrajine. Zapravo situacija sa Srbijom u velikoj meri analogna je onome što se događalo s Irakom. Nakon Prvog zalivskog rata iračko vodstvo ostalo je pri svojim pozicijama. Država je od strane pobedničke koalicije praktički podeljena zonama zabrane leta, pa su se izvan efektivne vlasti Bagdada našli sever Iraka s Kurdima i jug s jakom šiitskom većinom.
