Home TEMA DANA DRAMATIČAN ZAOKRET NEMAČKE: ZAŠTO SU GRAĐANI UPOZORENI DA HITNO NAPRAVE ZALIHE!

DRAMATIČAN ZAOKRET NEMAČKE: ZAŠTO SU GRAĐANI UPOZORENI DA HITNO NAPRAVE ZALIHE!

131
0
SHARE

Nemačka je u pogledu politike prema ukrajinskoj krizi napravila dramatični zaokret. Stvorena je atmosfera straha da bi u frontalnom sukobu NATO-a i Rusije bila prva žrtva.

Pojavio se „sindrom hrčka“ – građani gomilaju robu u svojim domovima. Otuda i upozorenje vlade da Nemci za svaki slučaj naprave rezerve najneophodnijih potrepština.

Kod Nemaca strah od rata postoji u genima – iskustva iz poslednjeg rata u kome je Nemačka učestvovala i iz koga je izašla kao poražena i uništena zemlja još uvek su živa u sećanjima, iako je generacija koja je preživela Drugi svetski rat gotovo nestala. Ipak, sećanja su se prenosila na mlađe generacije, kaže dugogodišnji dopisnik lista „Politika“ iz Nemačke, Miroslav Stojanović.

Posetite naš kanal na „Telegramu“- Sve ono što drugi prećutkuju- OVDE

Otuda i ne čudi što je, u atmosferi straha koja je stvorena zbog ruske specijalne operacije u Ukrajini, nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer preporučila Nemcima da za svaki slučaj pripreme zalihe hrane i lekova kod kuće.

Sindrom hrčka – zaokret nemačke politike izazvao atmosferu straha

Osim živih sećanja iz Drugog svetskog rata, na atmosferu straha u Nemačkoj uticalo je,

prema Stojanovićevim rečima, nekoliko faktora – dramatični zaokret u politici nemačke vlade prema ukrajinskoj krizi, ponašanje Amerikanaca, pitanje snabdevanja gasom, ali i propast programa koalicione vlade Olafa Šolca.

„U toj atmosferi straha interesantno je kako se menja raspoloženje u nemačkoj javnosti. Do pre nedelju dana, recimo, većina građana je bila za slanje oružja Ukrajini i optuživali su kancelara Šolca da je kočničar i da se koleba. A kada je doneto tu odluku, sada je većina Nemaca protiv toga. Najnovija istraživanja su to pokazala i njegove političke akcije padaju“, navodi Stojanović.

Olaf Šolc se, podsećamo, dugo opirao pritiscima da Nemačka snabdeva Ukrajinu oružjem.

Nemačka je u Ukrajinu poslala jednu poljsku bolnicu i desetak hiljada šlemova; međutim, nije slala teško naoružanje, zbog čega se Šolc našao na meti kritika, kako od saveznika iz NATO-a, tako i od svojih koalicionih partnera.

Takođe, ništa od programa Šolcove „semafor koalicije“, koju pored Socijaldemokrata čine još i Zeleni i liberali, nije ostvareno. Štaviše, ceo program sa kojim je Šolcova koaliciona vlada nastupila pred građanima kada je izabrana, može da bude bačen u smeće, ističe Stojanović.

„Sve je okrenuto tumbe. Ni od zelene agende, ni od Šolcove najave da će tragom velikog Vilija Branta voditi novu istočnu politiku u čijem je središtu trebalo da bude Rusija.

Pritisak je očigledno bio tako jak, i iz SAD, ali ne samo od njih, nego i iz velikog broja članica EU, pre svega baltičkih zemalja i posebno Poljske“, objašnjava on.

Neverovatan zaokret nemačke politike

Pod takvim pritiscima, Nemačka je napravila neverovatan zaokret u svojoj spoljnoj politici – od poljske bolnice i šlemova došlo se do toga da je na sastanku ministara odbrane članica NATO u američkoj bazi Ramštajn, Berlin ponudio da Ukrajinu snabde specijalnim tenkovima „Gepard“, veoma pokretljivim ratnim mašinama naoružanim protivavionskim oružjem, ističe Stojanović.

Nemačku vladu takođe je iznenadilo saznanje da američka vojska u bazi Ramštajn obučava ukrajinske vojnike, a da zvanični Berlin o tome nije bio obavešten. Tek je iz saopštenja pentagona saznao o tome.

„To ne znači da i Berlin neće prihvatiti da obučava ukrajinske vojnike, ali govorim koliko je o tom rasponu od potpunog odbijanja i velike uzdržanosti, kada se pozivalo i na moralnu odgovornost Nemaca, koja proističe iz Drugog svetskog rata, da nemačko oružje više ne bi trebalo da ubija ruske građane. Taj zaokret je najradikalniji upravo tu“, kaže Stojanović.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here