Home TEMA DANA ZORAN STOJILJKOVIĆ: DOK VUČIĆ PRIČA BAJKE, USKORO MILION NEZAPOSLENIH I PAD PLATA...

ZORAN STOJILJKOVIĆ: DOK VUČIĆ PRIČA BAJKE, USKORO MILION NEZAPOSLENIH I PAD PLATA U SRBIJI!

375
0
SHARE

Takođe, na ovaj način se umanjuju rizici od rasta stope problematičnih kredita u ovom segmentu kreditiranja u periodu nakon isteka moratorijuma, doprinosi se ublažavanju posledica krize u ovoj i narednoj godini i stvaraju se uslovi za kreiranje dodatne potrošnje fizičkih lica“, navodi se u obrazloženju Narodne banke.

Ovo je sasvim pouzdan signal da i činovnički aparat očekuje vruću jesen kako su to nedavno najavili sindikalci, u kojoj bi 300.000 ljudi moglo da ostane bez posla.

Ekonomista Milan Kovačević podseća da je tri meseca odložena naplata kredita moratorijumom, ali nakon toga nije ništa lakše otplaćivati kredite bankama.

„Pri tome će banke još dodati kamatu iz prethodna tri meseca na preostali dug i tako povećati rate. To je bio taktički, a ne strateški potez. Do sada su krize bile finansijske prirode, a sada imamo promenu načina života sa posledicama na ekonomiju. Izvesno je da će problematični krediti rasti u narednom periodu.

Privreda može kredite vraćati ili iz amortizacije ili iz profita, a i jedno i drugo će da se smanjuje. Što se tiče stanovništva, veliki broj građana će ostati bez posla.

Trebalo je napraviti plan šta raditi i sa bankama i sa građanima ako porastu problematični krediti. Trebalo je da razumemo da će pad biti veliki i da će dugo trajati. Umesto toga, zbog izbora, država se ponašala kao da ima ćup sa novcem koji je delila“, ocenjuje Kovačević.

Odluka Narodne banke odnosi se na gotovinske, potrošačke i ostale kredite, odnosno na sve osim stambenih i minusa po tekućim računima.

Prema statistici Narodne banke na kraju maja građani su po osnovu ovih kredita dugovali skoro pet milijardi evra, gde dominiraju keš krediti sa oko 4,2 milijarde evra.

Ne tako davno NBS je odobravanje tih kredita na po 10 godina videla kao rizik za bankarski sistem, ali sada u vreme krize rizik predstavlja potencijalna nemogućnost da se oni otplate, pa i NBS pokušava da privoli banke da olakšaju kreditnu zaduženost dužnicima.

„NBS je uradila šta je mogla, dala je mogućnost bankama da refinansiraju ili produže rok otplate kredita, a ostaje da se vidi da li će banke to prihvatiti“, napominje Nebojša Savić, profesor na FEFA univerzitetu.

Pored produženja roka otplate, NBS je olabavila i zahtev za učešće kredita u ukupnim primanjima dužnika. Prošle godine je odredila da rata kredita može biti maksimalno 60

odsto plate ili penzije, ali sada je bankama ostavljeno na volju da reprogramiraju dužnicima keš kredite i ako prebace 60 odsto prihoda.

Ove mere se odnose na kredite odobrene do 18. marta ove godine.

Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica, smatra da se nešto slično moglo očekivati.

„Produženje roka otplate kredita predstavlja odbrambeni mehanizam. Kreditnom zaduženošću upravlja privredna aktivnost, a to je pod znakom pitanja čak i za nekoliko nedelja unapred.

Pitanje je koliko ljudi nije zaposleno, koliko ih neće imati plate koje su očekivali, a to su sve građani koji imaju i kredite“, ocenjuje Uzelac uz komentar da je ova mera namenjena da pomogne građanima dok je prethodna mera o smanjenju učešća za stambene kredite više bila usmerena kao pomoć građevinskoj industriji.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here