Nedavni snažan napad iz predgrađa Tripolija omogućio je da se pobunjenici potpuno rasele južno od libijske prestonice. Trenutno je epicentar borbe obe strane sukoba grad Sirt koji su pobunjenici zarobili početkom godine i još uvek je pod njihovom kontrolom.
Spektakularni uspeh vladinih snaga u Tripoliju ne bi bio moguć bez naglo povećane podrške Turske. Masovno snabdevanje modernim naoružanjem, kao i otvorena podrška turskih oružanih snaga i snabdevanje redova milicije GNA s hiljadama ratobornih i fanatičnih sirijskih plaćenika, omogućili su koncentraciju i izvršavanje brze ofanzive za kratko vreme.
U pratnji ruske avijacije su do Libije preseljene nove borbene mašine za Haftarovo vazduhoplovstvo i novi protivavionski sistemi Pancir u verziji koju koristi Ruska vojska.
Čini se da sve ukazuje na to da Rusija i Turska još uvek, barem u određenoj meri, sprovode zajedničku i dogovorenu politiku u Libiji čiji je cilj ostvarivanje vlastitih interesa u regiji, uprkos tome što podržavaju suprotne strane ovog sukoba.
Nastavak ofanzive, kao i održavanje prethodnih uspeha GNA, u potpunosti zavisi od političke i vojne podrške Turske. Zauzvrat, Rusija se trenutno ne brine za pobedu Haftara,
koji se ne povinuje Rusiji u tolikoj meri kao Tripoli Ankari. Dalji uspesi vladinih snaga, međutim, mogu vršiti pritisak na pobunjenike i gurnuti ih dublje u naručje Moskve, na šta ona sigurno računa.
U trenutnoj situaciji, Haftar može da računa na dalju političku i vojnu podršku arapskih država, posebno u svetlu nedavnih događaja u susednom Egiptu.
Potencijalna pobeda GNA u sukobu u Libiji bila bi veoma loša za ovu zemlju sa političkog i ekonomskog stanovišta. Poslednjih dana predsednik Egipta pokrenuo je novu mirovnu inicijativu za Libiju, a egipatska vojska počela je da se koncentriše na granicu sa Libijom na severozapadu zemlje.
Potencijalna vojna intervencija zemlje u Libiji u slučaju daljeg napretka ofanzive GNA mogla bi biti još jedan ključni zaokret u ovom sukobu.
Trenutna situacija u Libiji je posledica geopolitičke igre koju su mesecima igrale Rusija i Turska u toj zemlji.
Zamišljeno je da omogući trajnu zavisnost i podelu uticaja i interesa, baš kao što je to bilo, i još uvek se događa u Siriji. Za Rusiju je sada glavni cilj stekne vlastito uporište i projektuje vlast u Sredozemlju i Severnoj Africi.
Zauzvrat, za Tursku su glavni cilj potencijalne koristi od iskorišćavanja prirodnih resursa mediteranskog dna, kao i udela u libijskoj naftnoj industriji. Mogućnost kontrole migrantskog pritiska na Evropu iz Libije takođe je moguća.
Webtribune.rs
