Home TEMA DANA TRAMP UŠAO U OTVORENI SUKOB SA OBAVEŠTAJNIM SLUŽBAMA- RUSKA ZAVERA I POKUŠAJ...

TRAMP UŠAO U OTVORENI SUKOB SA OBAVEŠTAJNIM SLUŽBAMA- RUSKA ZAVERA I POKUŠAJ PUČA- NAJVEĆI POLITIČKI ZLOČIN U ISTORIJI SAD

124
0
SHARE

U međuvremenu je, međutim, podseća Marko Tanasković, „afera ‘Rusijagejt’ neslavno završena, jer je u svom izveštaju, napisanom na preko 500 stranica, specijalni tužiolac Robert Maler morao da prizna da ipak ne postoje nikakvi dokazi o dosluhu između Trampa i Putina“.

Uloga Baraka Obame

Imajući pak to u vidu, napominje Tanasković, „uopšte ne deluju netačno Trampove bombastične tvrdnje“ da je čitava istraga te nepostojeće ruske zavere predstavljala pokušaj puča i najveći politički zločin u istoriji SAD… „Čitava kampanja koja se sve ovo

vreme vodi protiv Trampa očigledno je koordinisana unutar američkih obaveštajnih službi – CIA, FBI i NSA pre svega – koje su radile u korist Hilari Klinton i Demokratske partije.“

„A neobično važnu ulogu u svemu tome“, ističe Saša Adamović, „imao je i čovek koji je i ovog puta imao presudnu reč u odabiru Džoa Bajdena za predsedničkog kandidata demokrata, bivši predsednik SAD Barak Obama, koji je u vreme Trampovog izbora i javno jadikovao zbog toga što ne može da se kandiduje i treći put.“

„Krunski dokaz da je Obama sve vreme znao za plan Hilari Klinton da okleveta Trampa tvrdnjama o njegovom dosluhu s Rusima, pa da je samim tim i odobrio taj plan, predstavlja rukom pisana beleška tadašnjeg direktora CIA-e Džona Brenana koja govori da je Obama o svemu bio obavešten. I iz toga može da se vidi da je reč o zaveri u koju je uključeno mnogo ljudi koji su zauzimali najviše pozicije,“ kaže Marko Tanasković.

Londonska veza

Na videlo sad izlazi i međunarodna dimenzija ove zavere – otkriveno je, naime, da je inicijalna informacija, koja će FBI-u poslužiti kao izgovor da pokrene istragu Trampove kampanje, potekla od britanske obaveštajne službe MI6.

A nije nevažan ni podatak da je Đina Haspel, aktuelna direktorka CIA-e koja sad navodno opstruiše Trampovo nastojanje da se istina istera na čistac, u to vreme bila šef ispostave američke obaveštajne službe u Londonu.

Ovom su nameštaljkom Britanci učinili uslugu svojim američkim kolegama, komentariše Saša Adamović, a Marko Tanasković podseća i da se britanska uloga vidi i kroz delovanje bivšeg (ako takvi postoje) funkcionera MI6-a Kristofera Stila, autora diskreditovanog dosijea o Trampovim vezama s Rusijom koji je imao važnu ulogu u pokretanju čitave afere.

Nastavak borbe

U svakom slučaju, nastavak borbe između Bele kuće i ovog transatlantskog obaveštajnog aparata „duboke države“ tek predstoji, razume se, pod uslovom da na izborima pobedi Tramp a ne Džo Bajden.

„Ako pobedi na izborima, u svom drugom mandatu Tramp će moći da bude mnogo odlučniji i beskompromisniji jer ga ne čeka reizbor, i mislim da će biti nemilosrdan u čišćenju službi koje su radile protiv njega“, smatra Marko Tanasković.

Ipak, ukazuje Saša Adamović, „treba imati u vidu i da se ta američka ‘duboka država’ izgrađuje već duže od 100 godina, još od uvlačenja SAD u Prvi svetski rat potapanjem ‘Luzitanije’, i iluzorno je očekivati da je mogla da bude razgrađena za samo četiri godine Trampovog mandata.

Potrebno je još vremena i borbe da bi Amerika ponovo, umesto imperije, postala normalna država. A to je preduslov i za poboljšanje odnosa s Rusijom koje u sadašnjoj atmosferi nije moguće.“

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here