Home TEMA DANA TRAMP UŠAO U OTVORENI SUKOB SA OBAVEŠTAJNIM SLUŽBAMA- RUSKA ZAVERA I POKUŠAJ...

TRAMP UŠAO U OTVORENI SUKOB SA OBAVEŠTAJNIM SLUŽBAMA- RUSKA ZAVERA I POKUŠAJ PUČA- NAJVEĆI POLITIČKI ZLOČIN U ISTORIJI SAD

44
0
SHARE

U potpunosti sam odobrio da oznaka poverljivosti bude skinuta sa baš svih dokumenata koji se tiču najvećeg političkog zločina u istoriji Amerike, tvitovao je predsednik SAD Donald Tramp.

I time je stupio u otvoreni rat sa sopstvenim obaveštajnim i bezbednosnim agencijama. Jer, ako je afera „Rusijagejt“ zločin, onda su svi oni zločinci.

Reč je o aferi koja je pokrenuta još pre izbora 2016. godine; ta optužba na račun aktuelnog američkog predsednika, da je puka marioneta u rukama svog ruskog kolege Vladimira Putina, obeležila je sve četiri godine Trampovog mandata, dodatno je zatrovala

američku političku i medijsku scenu, i, što je verovatno i najvažnije, do te mere je opteretila odnose između dve supersile da je popravljanje njihovih odnosa pretvorila u sasvim nemoguću misiju. A sve je zasnovano na mnoštvu laži i jednom pokušaju spina.

Podvala Hilari Klinton

U najkraćem, kako sad izlazi na videlo, u pokušaju da minira Trampovu kampanju, ali i da skrene pažnju sa skandala oko svojih nestalih mejlova dok je bila državni sekretar SAD, Hilari Klinton i njena kampanja lansirali su aferu „Rusijagejt“. I to uz pomoć američkih obaveštajnih službi, i uz znanje tadašnjeg predsednika SAD Baraka Obame.

Ovo je teza koju i sam Tramp zagovara još otkako je, na samom početku svog mandata, ustvrdio da ga je prethodna vlast prisluškivala.

U međuvremenu će se ispostaviti i da prisluškivanja jeste bilo, i da afera „Rusijagejt“ zaista predstavlja podvalu kao što Tramp sve vreme tvrdi. Međutim, ovo je

samo vrh ledenog brega, čiji će ostatak biti otkriven tek kada – ili, ako – budu objavljena dokumenta s kojih je Tramp skinuo oznaku poverljivosti.

Rasplamsavanje sukoba

Veliko je pitanje da li će se to dogoditi, jer, dok Tramp sad podseća da je oznaku poverljivosti s ovih dokumenata zapravo skinuo odavno, ono malo medija koji su mu bliski otkrivaju i da njihovo objavljivanje lično sprečavaju direktorka CIA-e Đina Haspel i direktor FBI-a Kristofer Vrej.

Sukob između predsednika i njegovih službi time je izbio na očigled čitave američke i svetske javnosti. I možda nije zgoreg podsetiti da je poslednji američki predsednik koji je pokušao da suzbije moć ovih službi – Džon Kenedi, koji je pripretio da će „rasturiti CIA-u u hiljadu delića i rasuti ih u vetar“ – završio s metkom u potiljku…

Zašto je Tramp baš sada, svega tri nedelje pre predsedničkih izbora, rasplamsao sukob koji je obeležio prethodne predsedničke izbore u SAD? Ko je jači, direktori CIA-e i FBI-a ili predsednik Amerike? I kako će ishod ovog sukoba uticati na odnose Bele kuće i Kremlja?

Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali istoričar Saša Adamović i publicista Marko Tanasković.

Ruski izgovor

„Ostalo je još municije da se ispali u ovoj aferi koja traje već više od četiri godine“, komentariše Saša Adamović i ukazuje da je američkoj obaveštajnoj zajednici Rusija poslužila kao zgodan izgovor za delovanje protiv različitih političkih smetnji: „Navodi o Trampovom dosluhu s Rusijom iskorišćeni su kako bi njegova kampanja bila prisluškivana i sabotirana.

A te 2016. je Džejms Kleper, tadašnji šef američkih obaveštajnih službi, dao odobrenje i da se prisluškuju i evropske konzervativne i suverenističke stranke, takođe pod izgovorom da iza njih stoji Rusija.“

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here