Doktor Sukarit Bakdi, dugogodišnji profesor Univerziteta Johannes Gutenberg u Maincu i dugogodišnji upravnik Instituta za medicinsku mikrobiologiju i higijenu, uputio je otvoreno pismo nemačkoj kancelarki Angeli Merkel u kojem traži jasne odgovore na pitanje o strategiji borbe protiv koronavirusa.
Profesor smata da je nemačka vlada nepotrebno ograničila javni život i sumnja da se namerno preuveličava broj mrtvih od koronavirusa. Pismo, koje je objavljeno na portalu Global Research, prenosimo u celosti.
Kao emeritus sa Sveučilišta Johannes-Gutenberg u Mainzu i dugogodišnji direktor Instituta za medicinsku mikrobiologiju, osećam se dužnim dovesti u pitanje ograničenja u javnom životu koja trenutno poduzimamo kako bismo smanjili širenje COVID-19 virus.
Nije mi namera umanjiti opasnosti od virusa ili širiti političku poruku. Međutim, smatram da je moja dužnost dati naučni doprinos stavljanju u perspektivu trenutnih podataka i činjenica – i, osim toga, postavljati pitanja koja se mogu zaboraviti za vreme ove burne rasprave.
Razlog za moju zabrinutost leži pre svega u doista nepredvidivim socio-ekonomskim posledicama drastičnih restriktivnih mera koje se trenutno primenjuju u velikim delovima Europe i koje se u Nemačkoj već uveliko primenjuju.
Želja mi je kritički argumentovati prednosti i mane ograničavanja javnog života i njihove dugoročne efekte.Kako bih to ostvario, postavio sam pet pitanja na koja do sada nisam dobio dovoljno odgovora, ali koja su neophodna za uravnoteženu analizu.
Želeo bih vas zamoliti da brzo komentarišete, a istovremeno apelujem na vladu da razvije strategije koje delotvorno štite rizične skupine bez ograničavanja javnog života i još intenzivnije polarizacije društva.
1. Statistika
U infektologiji – koju je osnovao sam Robert Koh – tradicionalno se razlikuje infekcija i bolest. Bolest zahteva kliničku manifestaciju. Zbog toga u statistiku trebaju biti uključeni samo bolesnici sa simptomima poput groznice ili kašlja.
Drugim rečima, nova infekcija – mereno testom COVID-19 – ne znači nužno da imamo posla s novo bolesnim pacijentom kojem treba hospitalizacija. Međutim, trenutno se pretpostavlja da pet posto svih zaraženih ljudi ozbiljno oboljeva i potreban im je respirator. Projekcije temeljene na ovoj proceni sugerišu da bi zdravstveni sistem mogao biti preopterećen.
Moje pitanje: Jesu li projekcije razlikovale zaražene ljude bez simptoma i stvarne, bolesne pacijente – tj. ljude koji razvijaju simptome?
2. Opasnost
Već duže vreme kruži niz koronavirusa – koji mediji uglavnom ne primećuju. Ako se pokaže da virusu COVID-19 ne treba pripisati značajno veći potencijal rizika od već cirkulirajućih korona virusa, sve bi protivmere očito postale nepotrebne.
Međunarodno priznati časopis za antimikrobne agense uskoro će objaviti rad koji se bavi upravo ovim pitanjem. Preliminarni rezultati studije mogu se već videti danas i dovesti do zaključka da se novi virus ne razlikuje od tradicionalnih korona virusa u smislu opasnosti. Autori to izražavaju u naslovu svog rada „SARS-CoV-2: Strah protiv podataka“.
Moje pitanje: Kako se trenutno opterećenje odela intenzivne nege s pacijentima s dijagnostifikovanom COVID-19 upoređuje s drugim koronavirusnim infekcijama i u kojoj će meri ovi podaci biti uzeti u obzir u daljnjem odlučivanju vlade?
Uz to: Je li gornja studija uzeta u obzir u dosadašnjem planiranju? I ovde, naravno, “dijagnostifikovan” znači da virus igra presudnu ulogu u bolesnikovom stanju bolesti, a ne da prethodne bolesti igraju veću ulogu.
