Kako broj ljudi sa jednakim šansama opada, smanjuje se i mogućnost pronalaženja talentovanih ljudi u tom delu populacije, što nije pravedno i podriva produktivnost. Onda oni koji oskudevaju hoće da sruše kapitalistički sistem kada nastupe vremena loših ekonomskih uslova. Ta dinamika oduvek je postojala kroz istoriju, a vidimo je i sada.
Kapitalistički sistem je baziran na težnji za profitom kao sistemu alokacije resursa, što generalno dobro funkcioniše, ali ne uvek. To znači da su kapitalizam i kapitalisti dobri za rast i stvaranje produktivnosti radi uvećanja ekonomskog kolača, ali nisu dobri u podeli kolača ekonomskih šansi. Socijalisti generalno nisu dobri za rast produktivnosti i veličine kolača ekonomskih šansi, ali su bolji u njegovoj podeli.
Sada imamo preveliki akcenat na distribuciji bogatstva i sticanju istog proizvodnjom duga i štampanjem novca, ali ne i uvećanjem produktivnosti. Bogatstvo se ne može steći stvaranjem duga i štampanjem novca. Moramo biti produktivni zajedno, moramo zajednički pronaći način da plasiramo investicije koje bi imale smisla, poput investicije u obrazovanje, kao i da stvorimo jednake šanse koje bi povećale produktivnost.
Moramo se u ovo upustiti svi zajedno. Sistem mora biti redizajniran kako bismo to postigli. Ali ako tu promenu dizajna ne uradimo kako treba trošićemo neograničeno, a da bismo izašli na kraj sa time stvaraćemo dodatne dugove koje nikada nećemo moći da vratimo, čime rizikujemo gubitak statusa rezervne valute za dolar. Ako dođemo do te tačke, a veoma smo blizu nje, stvari će postati mnogo gore, jer živimo od pozajmljenog novca kojim se finansira naša potrošnja.
Kada govorimo o opasnostima za dolar kao rezervnu valutu – šta znači to „blizu“ i šta bi gubitak tog statusa značio za Amerikance?
— U narednih pet godina mogli bismo da dođemo u situaciju da stranci koji pozajmljuju novac Sjedinjenim Državama više neće hteti to da rade, nakon čega dolar ne bi bio tako rado korišćen u transakcijama širom sveta kao što je to danas slučaj.
Moramo da shvatimo da trošimo više nego što zarađujemo. Svaki pojedinac, svaka kompanija i svaka država ima bilans uspeha i završni račun. Bilans uspeha pokazuje odnos između zarade i troškova. Ako su prihodi veći od rashoda, sjajno, imate uvećan završni račun. Ako su vam prihodi manji od rashoda, onda morate da preuredite završni račun.
Sjedinjene Države nemaju pozitivan odnos prihoda i rashoda niti dobar bilans uspeha i završni račun sa ostatkom sveta. Imaju deficit u trgovini sa ostatkom sveta, koji se finansira pozajmljivanjem novca, pa stvaramo dugove.
Naš životni standard je baziran na našem trošenju, a ne bilansu uspeha ili završnom računu. Ako Sjedinjene Države ne postanu produktivnije, jednog dana će izgubiti sposobnost pozajmljivanja, pa će morati da smanje izdatke, što je uvek bolno.
A kad se ti bolni koraci preduzimaju usred situacije u kojoj se različiti delovi populacije međusobno drže za gušu, to je toksična kombinacija. Građani ne mogu da iznesu pad i njihova kupovna moć opada. Prema tome, neizbežno je da će siromašni morati da uzimaju novac od bogatih, a bogati će želeti da to spreče. Ako stvari postanu dovoljno loše, to će upropastiti produktivnost.
