Home TEMA DANA NIŠTA VIŠE NEĆE BITI ISTO: 5 MOGUĆIH SCENARIJA RAZVOJA NOVOG SVETSKOG PORETKA...

NIŠTA VIŠE NEĆE BITI ISTO: 5 MOGUĆIH SCENARIJA RAZVOJA NOVOG SVETSKOG PORETKA POSLE PANDEMIJE

2206
0
SHARE

Pet je mogućih scenarija razvoja novog svetskog poretka do 2030. godine usled pandemije virusa, smatra američki stručnjak za međunarodnu politiku Džozef Naj.

Naj, nekadašnji dekan fakulteta političkih nauka na Harvardu i visoki savetnik i zvaničnik zadužen za spoljnu politiku u administracijama više američkih predsednika, u autorskom tekstu za “Prodžekt sindikejt” navodi da nije moguće reći kako će budućnost izgledati i izvući samo jednu mogućnost.

Naj je opisao pet mogućih scenarija kako će se međunarodni odnosi razvijati posle pandemije koronavirusa.

1. Kraj globalizacije

Svetski poredak koji je nastao posle Drugog svetskog rata pod uticajem SAD je prerastao u svet liberalizovanih i globalizovanih trgovine i finansija. Čak i pre pandemije koronavirusa, ovaj poredak je doveden u pitanje usponom Kine i rastom populizma na Zapadu.

Kina je profitirala od globalizacije i liberalizacije, ali, kako raste njena strateška težina, sve više se zalaže za uspostavljanje standarda i pravila.

Amerika se tome protivi, međunarodne institucije atrofiraju i pozivi za veći suverenitet rastu. SAD ostaju van Svetske zdravstvene organizacije i Pariskog klimatskog dogovora. Pandemija daje verovatnoću ovom scenariju jer slabi Ameriku kao “sistem menadžera“ svetskog poretka.

2. Izazov autoritarizma kao tokom tridesedih godina prošlog veka

Masovna nezaposlenost, uvećana nejednakost i narušeni društveni odnosi zbog ekonomskih promena nastalih usled pandemije kreiraju okolinu pogodnu za razvoj i rast autoritarizma. Ne postoji manjak političara koji bi rado iskoristili nacionalistički populizam kako bi se domogli moći.

Nativizam i protekcionizam su u porastu. Tarife i kvote za robu i radnu snagu se sve više uvode. Migranti i izbeglice postaju žrtvena jagnjad.

Autoritarne države trude se da konsoliduju regionalne sfere uticaja, uz različite oblike intervencija, pa raste rizik od nasilnih sukoba. Neki od ovih trendova bili su vidljivi i pre 2020, ali slabe šanse za ekonomski oporavak uz pandemiju, pojačavaju njihovu verovatnoću.

3. Svetska dominacija Kine

Kako je Kina imala najbolji odgovor na pandemiju, ekonomske razlike između nje i drugih svetskih sila dramatično se menjaju. Kina već sredino 2020-ih pretiče padajuću Ameriku na ekonomskom planu i proširuje svoje vođstvo nad zemljama koje su pokazivale potencijal da joj konkurišu.

Kina zahteva poštovanje i poslušnost u skladu sa rastućom snagom. Inicijativa “Pojas i put” ne služi samo za uticaj na susedne zemlje, već i na Evropu i Latinsku Ameriku.

Glasovi protiv Kine u međunarodnim institucijama postaju preskupi, jer ugrožavaju kinesku pomoć ili investicije, kao i pristup najvećem svetskom tržištu. Budući da su zapadne ekonomije oslabile, kineska vlada i velike kompanije u mogućnosti su da preoblikuju međunarodne institucije i postavljaju standarde.

4. Okretanje ekološkoj politici

Javno mnenje u mnogim zemljama postaje svesnije ekoloških opasnosti i prioritet stavlja na klimatske promene i pitanja očuvanja prirode. Neke vlade i kompanije se reorganizuju kako bi uskladile svoje rad tome.

Čak i pre pandemije moglo se predvideti da će se neke zemlje fokusirati na ekološka pitanja. Ukazujući na povezanost ljudske vrste i zdravlja planete, pandemija je ubrzala prihvatanje ovakvog koncepta.

Primera radi, američko ulaganje 700 milijardi dolara godišnje u odbranu nije moglo da spreči virus da ubije više Amerikanaca nego svi ratovi te zemlje posle 1945. zajedno.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here