Home POGLEDI UDARNA VEST! KOMPANIJE KOJE SU UŠLE U SRBIJU KRIJU PODATKE- PRONAĐENE ABNORMALNE...

UDARNA VEST! KOMPANIJE KOJE SU UŠLE U SRBIJU KRIJU PODATKE- PRONAĐENE ABNORMALNE KOLIČINE „ZLATA 21. VEKA“

816
0
SHARE

„Nigde u svetu to ne rade zemlje snage kao što je naša. To su ulaganja na stotine miliona dolara i zato i postoje velike svetske firme koje se bave geološkim istraživanjima. Suština je da se uzme adekvatna rudna renta i to je cela filozofija takvih aktivnosti i geoloških istraživanja“, kaže naš sagovornik.

On ukazuje na činjenicu da od početka istraživanja, preko izgradnje rudnika do početka eksploatacije prođe, zavisno od veličine ležišta, prosečno od 10 do 15 godina. Ulaganja u takav posao za najveći broj zemalja su, dakle, nemoguća misija.

Čokorilo ističe da je projekat na kome radi „Rio tinto“ jedan od najvećih u poslednjih pola veka koji se desio u Srbiji, da eksploatacija tako značajnog minerala može da donese veliki prosperitet svakoj ekonomiji i da je dobro da ovde dolaze takve firme.

„Istraživanja moraju da rade firme koje se time bave, koje ulažu velike pare, država treba da im omogući da dođu do tih polja, da bi onda te firme dale adekvatnu naknadu za to koja se definiše rudnom rentom. Rudnici su svuda faktor razvoja koji pospešuje regionalni i ukupan  razvoj“,  napominje profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu.

Nekada su u srednjovekovnoj Srbiji to radili Sasi, a danas Britanci, Kanađani, Australijanci, Kinezi, Amerikanci… U Srbiji čak oko 70 kompanija iz sveta istražuje razne rude i minerale.  Rudarske aktivnosti u našoj zemlji obavljaju se na oko 250 eksploatacionih polja, a istraživanja na skoro 150.

Činjenica da su na tom poslu angažovane strane firme, po rečima sagovornika Sputnjika, ne treba da bude razlog za brigu, a rudna renta zakonom definisana državi obezbeđuje adekvatan procenat od svih tih aktivnosti.

Gde je tu Srbija

Nekadašnji državni sekretar za rudarstvo i geološka istraživanja u Ministarstvu energetike i rudarstva Zlatko Dragosavljević svojevremeno je za Sputnjik objasnio da je pitanje vlasništva nad mineralnim sirovinama jasno definisano Ustavom Srbije, prema kome je država njihov vlasnik.

Država, kako je objasnio, ima direktnu korist od naknade za geološka istraživanja u prvoj fazi, a u drugoj od naknada za eksploataciju mineralnih sirovina. Uslovi su isti bez obzira na to da li eksploataciju obavlja kompanija s domaćim kapitalom, ili inostranim.

Uz to, na osnovu studije izvodljivosti i glavnog projekta eksploatacije koji precizira količinu rezervi, definiše se koliki je dozvoljen godišnji obim eksploatacije, pa kako je rekao, nema opasnosti da nam se resursi izmaknu.

A u Srbiji se ruda vadi još od sredine 13. veka i dolaska nemačkih rudara Sasa, koji su na poziv Nemanjića došli sa već razvijenom tehnologijom rudarske proizvodnje. Rudarstvo je tako postalo osnovni izvor bogatstva srednjovekovne Srbije i kada je ono bilo razvijeno bila je i Srbija.

Otuda i očekivanja da bi rudarstvo sa sadašnjih oko dva odsto moglo da poveća učešće u BDP-u Srbije na pet procenata, čemu bi u mnogome doprinela eksloatacija litijuma.

A kakva je snaga litijuma svet se još jednom uverio ovih dana kada je samo zbog jedne izjave vlasnika „Tesle“ Ilona Maska, prilikom predstavljanja  plana za novu bateriju, vrednost njegove kompanije koja proizvodi električne automobile na berzi za dan pala za 50 milijardi dolara.

Investitori su očekivali Maskovu najavu o razvoju baterije za vožnju od milion milja, koja će trajati deset i više godina, i konkretne podatke o smanjenju troškova, na osnovu kojih bi cena električnog vozila bila niža od cene benzinskog automobila. Mask je, međutim, samo obećao da će tokom narednih nekoliko godina troškove proizvodnje baterija smanjiti za polovinu i isporučiti “pristupačan” električni automobil.

Litijum otvorio novi geopolitički front

U igri su veliki ulozi pa se nameće pitanje u kojoj meri Srbija može da iskoristi blago koje ima pa i najavljeno uključivanje Amerike u istraživanje litijuma koje može biti izazov i za drugu stranu.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here