Na desetine hiljada nacističkih begunaca je pobeglo posle rata, uključujući zloglasnog Adolfa Ajhmana i Jozefa Mengelea. Priče o Hitlerovom bekstvu su se pojavile usled nedostatka fizičkih dokaza njegove smrti.
Prema romanu Kolina Forbsa iz 1984. godine, firerovo ponašanje se drastično promenilo nakon 13. marta 1943., a bazira se na ideji da je Hitler ubijen 1943. i da ga je zamenio dvojnik.
Otkrića sa autopsije sovjetskih forenzičara su ukazivala da je pravi Adolf Hitler u stvari umro 1943. i da je njegov leš zakopan u Kancelarskoj bašti u Berlinu. Staljin je u stvari mislio da je Hitlerov dvojnik pobegao uz pomoć britanskih obaveštajaca.
Rezime cele priče iz arhiva tajnih službi Sovjetskog Saveza su sledeće:
Leš koji je nađen spaljen u bunkeru, nije bio Hitlerov, ali je javnosti objavljeno da jeste. Staljin je po prikupljnim dokazima znao da nije u pitanju Hitler.
Čovek koga su evakuisale tajne službe Engleske i SAD, nije bio Hitler već njegov dvojnik. Oni nisu mogli da utvrde njegov tačan identitet jer su ostatke leša za upoređivanje držali Sovjeti.
Dakle, ni onaj koji se ubio ili je ubijen, niti onaj koji je pobegao, nije bio Hitler.
Staljin je bio čovek koji je davao vrlo malo informacija, i kada je izjavio da je Hitler živ, nešto je poručio Zapadu.
Pretpostavlja se da je pravi Hitler završio u rukama Sovjeta a dvojnik u rukama Zapada.
Ove podatke međutim, sovjetski arhivi još uvek kriju i nalaze se u rukama Rusije.
Zabeležene su reči Dvajta Ajzenhauera iz 1952. godine kada je rekao: „Nismo bili u mogućnosti da otkrijemo ijedan opipljivi dokaz o Hitlerovoj smrti. Mnogi veruju da je Hitler otišao iz Berlina“.
Webtribune.rs
