„Smrt Adolfa Hitlera: Nepoznati dokumenti iz Sovjetskih arhiva“, autora Leva Bezimenskog prvi put su objavljeni 1968. godine, a sadržali su dokumente Sovjetskog saveza čiji je cilj bio informisanje sveta o nalazu ruskog medicinskog tima koji je izvršio autopsiju na Hitlerovom lešu 1945. godine. Zašto su otkrića sa Hitlerove autopsije tako dugo bila tajna?
Jedno od najpoznatijih otkrića sa autopsije koji su izvršili Sovjeti, je tvrdnja da je Adolfu Hitleru nedostajao jedan testis.
Pukovnik Ivan Klimenko, sovjetski obaveštajac, je 2. maja 1945. godine stigao u Berlin nakon što mu je preneto da se tamo nalaze spaljeni leševi Hitlera i njegove ljubavnice u drvenim sanducima.
Detaljno proučavanje njihovih zuba i intervju sa njihovim zubarima dokazali su da su u pitanju tela Adolfa Hitlera i Eve Braun. Ali DNK analiza tada nije postojala da bi se u potpunosti mogli potvrditi ovi zaključci.
U izveštajima sa autopsije se navodi i da nedostaje deo Hitlerove lobanje.
Kada su izveštaji sa autopsije predati u Moskvu, leševi su potpuno spaljeni, a pepeo bačen u vetar.
Ipak, prilično je čudno što materijal nije ranije objavljen. Naročito je zbunjujuća tvrdnja da je Hitleru nedostajao jedan testis, iako nijedan od njegovih lekara nije kod njega primetio stanje monorhizma.
Takođe se nameće pitanje zašto je nedostajao deo Hitlerove lobanje. Postoje glasine da je Staljin upotrebljavao taj deo kao pepeljaru.
Iako u izveštaju iz 1968. piše da je Hitler kremiran i da mu je pepeo rasut 1945., u izveštaju iz 1992. godine Bezimenski je naveo da je „leš sahranjen i otkopavan nekoliko puta pre nego što je poslednji put zakopan 1978. godine“.
Postoje izvori koji tvrde da je kremiranje Hitlerovog tela lažirano i da su kasnija iskopavanja njegovog tela korišćena za analize. Ovaj deo je obavijen potpunom misterijom i Sovjeti nikada ništa nisu objavili o ovome.
Još jedna prilično zbunjujuća činjenica je što je sovjetski lider Josif Staljin često tvrdio da je firer pobegao uz pomoć britanskih obaveštajaca.
Ipak, ako je znao da je pronađeno Hitlerovo spaljeno telo, zašto bi to govorio? On je očigledno mislio da postoji Hitlerov dvojnik, te je iz tog razloga čuvao rezultate autopsije u rezervi.
Postoje navodi da je Hitler u jednom trenutku izvršio plastičnu operaciju nosa.
Prema izveštaju iz jula 1945. godine, ne samo da je samoubistvo Hitlera i Eve Braun izlažirano, već je ovaj par verovatno imao pomoć od direktora OSS-a lično, Alena Dalsa. Tamo piše da je argentinska vlada pozdravila dolazak Hitlera i pomogla mu u sakrivanju.
Uzimajući u obzir sve ove dokaze, velika je mogućnost da je Hitler pobegao iz Nemačke, ali i da je imao pomoć međunarodne obaveštajne zajednice.
Prema drugoj knjizi iz 2014. godine, diktator je preko Argentine dospeo u Paragvaj, pre nego što se smestio u mali grad Mato Groso u Brazilu. Prema rečima autora Simonija Renea Herero Dijaza, Hitler nije umro u svom bunkeru, već je pobegao u Brazil, gde je doživeo 95 godina. Pretpostavlja se da je uzeo novo ime Adolf Lajpcig i da ga je 12.000 lokalaca znalo kao „starog Nemca“.
Prema navodima u knjizi iz 2011. godine, firer je pobegao sa svojom ljubavnicom Evom Braun u Patagoniju gde je dobio dve ćerke pre nego što je umro 1962. godine u 73. godini. Ova knjiga je kasnije i ekranizovana.
Tvrdnje o Hitlerovom životu u Argentini su ismejane od strane nekih istoričara poput Gaja Voltersa koji ih je opisao kao „2.000% glupost“.
