Home POGLEDI DEŠIFROVANI NEPOZNATI SPISI: RUSI VEĆ ŠEST VEKOVA SLAVE SRPSKE SVETITELJE, A DA...

DEŠIFROVANI NEPOZNATI SPISI: RUSI VEĆ ŠEST VEKOVA SLAVE SRPSKE SVETITELJE, A DA TO I NE ZNAJU! (VIDEO)

199
0
SHARE

Knjiga „Pesme srpskim svetima u Ruskoj crkvenopojačkoj umetnosti 16. do 19. veka“ u kojoj su pesme srpskim svetima iz Rusije, zapravo je svedočanstvo o kulturno – istorijskim, duhovnim i crkvenim sponama između dva bratska naroda i dve sestrinske pravoslavne crkve.

Verni narod u Rusiji već šest vekova peva pesme posvećene srpskim svetiteljima, Svetom Simeonu Mirotočivom, Svetitelju Savi, Svetom Arseniju, knezu Lazaru.

Molitve su ruski monasi doneli sa Svete Gore i Balkana, a pijanistkinja i teolog Ana Rašković deset godina radila je na sakupljanju ovih muzičkih rukopisa i sabrala ih na jednom mestu.

Knjiga „Pesme srpskim svetima u Ruskoj crkvenopojačkoj umetnosti 16. do 19. veka“ u kojoj su pesme srpskim svetima iz Rusije, zapravo je svedočanstvo o kulturno – istorijskim, duhovnim i crkvenim sponama između dva bratska naroda i dve sestrinske pravoslavne crkve.

Srpski svetitelji blago ruske crkve

Prva tri muzička zapisa u rusku crkvu ulaze krajem 14. veka, kada je naš narod pod Turcima bio u izuzetno teškom položaju. Preuzimanje pojanja srpskim svetim govori o tome koliki je u tom trenutku bio značaj koji je Srpska pravoslavna crkva imala za svoju braću u Rusiji.

Već šest vekova Rusi se mole uz službu Svetom Savi Teodosija Hilandarca, koju su ruski monasi doneli iz Hilandara.

„Kultovi srpskih svetih ulaze u ruski crkveni kalendar tokom velike bogoslužbene reforme, kada oni sa studijskog tipika prelaze na jerusalimski bogoslužbeni ustav. Mi smo taj ustav primili mnogo ranije 1319. godine.

Menjajući ustav i knjige posredstvom svojih monaha, pre svega na Svetoj Gori, ali i na Balkanu, u srpskoj i bugarskoj crkvi nalaze gotove slovenske prevode. Tada su se naši jezici mnogo manje razlikovali, pa su mogli da ih koriste za dalji rad na svojim bogoslužbenim knjigama“, objašnjava Raškovićeva.

Posle Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu naša sagovornica postdiplomske studije klavira završila je na Državnom konzervatorijumu „Glinka“ u Nižnjem Novgorodu, gde je završila i doktorske studije iz muzikologije, bavila se srpskom i ruskom crkvenopojačkom tradicijom.

Usavršavanje je nastavila na Državnom konzervatorijumu u Sankt Peterburgu, a sada na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu, gde od nedavno ima zvanje naučnog saradnika, piše drugu doktorsku disertaciju o kultu srpskih svetih u ruskim bogoslužbenim knjigama.

Pesme su prepisivali monasi najvećih ruskih manastira, između ostalih, čuvene Trojice – Sergijeve Lavre i Uspenjskog hrama Moskovskog Kremlja.

Rusi prepisuju od Srba

Rusija je veliko prostranstvo, a njeni muzeji i arhivi jednako su prostrani. Bilo je potrebno 10 godina i puno snage da sakupi, obradi i iznese na svetlo dana ove rukopise, dragoceni materijal koji ima nacionalni značaj.

Našoj javnosti je do početka njenog rada bilo pozato svega par ruskih rukopisa koje niko nije znao da dešifruje, Ana Rašković je umela.

„Kad držite u rukama nešto što je pisano pre 600 godina, a svesni ste da je vaš narod u to vreme grcao pod otomanskom imperijom, bila su zabranjena bogosluženja, unitavane knjige, to je neverovatan osećaj. Menjali smo bogoslužbeni jezik zato što su nam knjige unitavane.

Sa druge strane videla sam koliko je jedna draga nam sestrinjska crkva poštovala naše kultove, tada kao da se čitav moj život stekao u toj jednoj tački, kao da je sve dobilo smisao“, priča nam Raškovićeva.

Ona dodaje da su službe pisane u 13. i 14. veku u srpskim zemljama zapravo biseri srpske srednjovekovne književnosti.

To je služba Svetom Savi Teodosija Hilandarca, tropar iz Službe Svetom Simeonu koji je takođe pisao Teodosije, tu je Služba Svetom Arseniju, svetog Danila Pećkog, Služba Svetom Kralju Milutinu, Svetog Danila Banjskog i Služba Svetom Knezu Lazaru nepoznatog Ravaničanina.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here