Home POGLEDI Da li je tada pritisnuo crveno dugme: Kako je Đinđić tražio povratak...

Da li je tada pritisnuo crveno dugme: Kako je Đinđić tražio povratak srpske vojske i policije na KiM

1198
0
SHARE

Zašto od 2003. do danas nije bilo inicijative za povratak srpskih bezbednosnih snaga na KiM u skladu sa Rezolucijom 1244?

Najava direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petra Petkovića da će Beograd, u skladu sa Rezolucijom 1244, razmotriti povratak do 1.000 pripadnika srpskih bezbednosnih snaga na prostor Kosova i Metohije, nakon protivpravnih i nasilnih akcija privremenih prištinskih institucija, prvi je put da se ovakav potez pominje nakon gotovo dve decenije.

I premijerka Srbije Ana Brnabić poručila je potom da „nas je Kurti doveo na ivicu rata“:

„Blizu smo odluke da prema Rezoluciji 1244 zatražimo povratak naših snaga na KiM“, rekla je Brnabić.

U članu 4. Rezolucije 1244 predviđa se da će „posle povlačenja, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog vojnog i policijskog osoblja biti dozvoljen povratak na Kosovo radi obavljanja dužnosti u skladu sa aneksom 2“.

Pomenuti Aneks 2 u svom članu 6. precizira da će „nakon povlačenja, dogovorenom broju

jugoslovenskog i srpskog osoblja će biti dozvoljeno da se vrati i obavlja sledeće funkcije: vezu sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim bezbednosnim prisustvom, obeležavanje/čišćenje minskih polja, održavanje prisustva na mestima srpske kulturne baštine i održavanje prisustva na glavnim graničnim prelazima“.

Osim toga, važna je i odredba u odeljku Drugi traženi elementi, koja glasi: „Povratak osoblja za četiri gore navedene funkcije obaviće se uz nadzor međunarodnog bezbednosnog prisustva i biće ograničeno na mali dogovoreni broj (stotine, ne hiljade).“

Iako se Rezolucija 1244 često spominje, o ovim konkretnim odredbama – odnosno o

njihovom nepoštovanju od strane međunarodne zajednice i prištinske strane – poslednji put se ozbiljno govorilo i diplomatski borilo za njihovu primenu pre dvadeset godina.

Kosovska diplomatska ofanziva

U prvim mesecima 2003. godine, tadašnji premijer Srbije Zoran Đinđić pojačao je svoju kosovsku diplomatsku ofanzivu, uprkos negativnim reakcijama Brisela i Vašingtona. Osim zahteva da se otpočnu pregovori o statusu Kosova kako ono ne bi iza leđa Srbije dobilo nezavisnost, Đinđić tada traži da se, u skladu sa Rezolucijom 1244, srpske vojne i policijske snage vrate na Kosovo i Metohiju.

U pismu Gregoriju Džonsonu, NATO komandantu u jugoistočnoj Evropi, 1. februara 2003.

godine on zahteva da se obez­bede uslovi za neodložan povratak do hiljadu pripadnika na­ših snaga bezbednosti:

„Rezolucija Saveta bezbednosti (1244) predviđa ulogu Srbije i Jugoslavije u prelaznom periodu, time što nalaže međunarodnim organizacijama da stvore uslove za povratak kontigenta jugoslovenske vojske i policije. Stoga vas molim da, u skladu s mandatom koji imate, obezbedite uslove za neodložno ispunjenje stava iz Rezolucije 1244 o povratku do hiljadu pripadnika bezbednosti matične države.“

Đinđić je istog dana i na proslavi Demokratske stranke pomenuo da se nada da će se „jugoslovenske snage u narednih par meseci vratiti na Kosovo“ i najavio da će pisma uputiti i drugim nadležnim institucijama za zahtevom za dosledniju primenu Rezo­lucije 1244.

„Postoje dve stvari koje tražim, a to je da se ne prenose nadležnosti bezbednosti na lokalne strukture vlasti na Kosovu bez konsultovanja i saglasnosti sa Jugoslavijom. Ako kažu da se stvaraju uslovi za smanjenje snaga NATO, znači da su se stekli uslovi za povratak naših snaga“, govori premijer.

Koliko je ozbiljan Zoran Đinđić u svojim namerama, pokazuje i činjenica da je bio formiran specijalni odred vojske koji po brojnom stanju, strukturi, opremi i naoružanju odgovara uslovima iz Rezolucije 1244, o čemu je govorio tadašnji načelnik Uprave Generalštaba Voj­ske Jugoslavije za moral, pukovnik Slobodan Stojanović.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here