Među projektima za koje će Američka razvojna agencija obezbediti finansijsku pomoć Srbiji, za razliku od nekih bombastično najavljenih, tiho i bez detalja provukla se konstatcija o istraživanju i eksploataciji litijuma u Srbiji.
Vest o tome je bila nesrazmerno mala u odnosu na značaj tog metala. Veliki igrači o tome kao da ne bi da otkrivaju karte.
Da se o litijumu nerado govori potvrđuje činjenica da je jedna od najvećih svetskih rudarskih kompanija, „Rio tinto“, sa sedištem u Londonu, koja je u Srbiji prisutna od 2007. godine i istražuje litijum, pre godinu dana odbila da o tome priča za „Blumberg“.
Druga kompanija, koja se u Srbiji, takođe, bavi „zlatom 21. veka“, „Jadar litijum“, sa sedištem u Australiji, koju po pisanju njujorške agencije, čini grupa nepoznatih investitora koje zastupa američka investiciona banka „JP Morgan Čejs“, odbila je da precizira gde istražuje.
Trka Amerike i Kine za litijumom
Sve to, uostalom, ne bi trebalo da čudi pošto trka najjačih, a pre svega Amerike i Kine, za litijumom, već uveliko traje.
Po pisanju „Blumberga”, procenjene rezerve litijuma u Srbiji su najveće u Evropi i preliminarna istraživanja nagoveštavaju da bi ga moglo biti 200 miliona tona.
Američki Geološki institut spekuliše da je čak u pitanju jedan milion tona litijuma. Kako god bilo ta agencija procenjuje da su rezerve dovoljno velike da evropskom kontinentu pomognu u utakmici sa Azijom, a posebno Kinom.
Kina je treći svetski proizvođač litijuma i vrhunski proizvođač litijum-jonskih baterija, ali je i najveći proizvođač električnih automobila i telekomunikacione opreme.
Samo u 2018. proizvodnja litijuma u svetu je skočila za četvrtinu i glad za baterijama koje se hrane litijumom da bi napajale sve, od mobilnih telefona do električnih automobila je sve veća. Procene su da će se u narednih 10 godina potražnja za baterijama s litijumom povećati osam puta.
„Rio tinto“ koji je jula 2017. godine sa vladom Srbije potpisao Memorandum o razumevanju o projektu razvoja ležišta litijuma i bora “Jadar” u blizini Loznice, sredinom prošle godine je najavio da će za četiri godine početi da eksploatiše litijum. Prema planu, do kraja ove godine bi trebalo da bude završena studija o izvodljivosti tog projekta.
Sagovornik Sputnjika, profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu Vojin Čokorilo objašnjava da je jadarit koji je pronašao „Rio tinto“, jedinstven mineral koji sadrži dva laka metala, bor i litijum, ali da postoje i posebna ležišta litijuma. Na pitanje koliko uopšte imamo ležišta litijuma, kaže da se to ne zna, da niko to još nije istražio.
On napominje da je britansko-australijska firma „Rio tinto“, pronašla jadarit na jugozapadu Srbije tražeći borne minerale. A sasvim nešto drugo su istraživanja ležišta samog litijuma.
„Bave se time velike korporativne multinacionalne firme – engleske, autralisjke, američke, kanadske. Rade na istraživanju u istočnoj Srbiji i na jugozapadu Srbije, ali to su samo istraživanja koja daju neke indicije“, dodaje Čokorilo.
Zato on ne sumnja da će mesto za sebe u tim poslovima moći da nađu i Amerikanici koji su, kako napominje, na neki način u to već uključeni kroz saradnju sa „Rio tintom“.
Za koga su istraživanja nemoguća misija
Profesor napominje da se najčešće postavlja pitanje zar to ne možemo mi da radimo, da to naše blago bude samo naše i da ga mi eksploatišemo.
