U SAD sam živeo ukupno 24 godine, tokom kojih sam bio svedok mnogih kriza, ali ovo danas je zaista jedinstvena pojava i ozbiljnije od bilo čega dosad.
Da bih to objasnio, počeo bih od toga što, po mom mišljenju, nije suština tekuće pobune u stotinama gradova u Americi. Suština pobune nije:
1. rasizam ni „povlašćenost belaca“,
2. policijsko nasilje,
3. društvena otuđenost i očajanje,
4. siromaštvo,
5. Tramp,
6. sipanje soli na postojeće društvene rane od strane liberala,
7. unutrašnjepolitička borba zvaničnih krugova i „duboke države“.
Suština pobune obuhvata sve ove razloge, i mnoge druge.
SISTEMATSKO URUŠAVANjE
Važno je uvek imati na umu razliku između „uzroka“ i „povoda“. I mada su svi navedeni činioci stvarni, nijedan od njih nije istinski uzrok ovog što se dešava. U najboljem slučaju, reč je o povodima, ili okidačima. Pravi uzrok je sistemsko urušavanje američkog društva.
Sledeće što moramo imati na umu je to da postojanje dokaza da su stvari u vezi ne znači da je jedna uzrok druge.
Svedoci smo da je američko društvo podeljeno, baš kao i vladajuća klasa (što je čak i važnije). I ne samo to: otkad je izabran za predsednika, svi glasni mrzitelji Trampa podrivaju ne samo njegovu legitimnost, već i politički sistem koji je omogućio da on bude izabran. Neverovatno je da dok, s jedne strane, Tramp skoro četiri godine uništava američku imperiju spolja, mrzitelji Trampa te iste četiri godine uništavaju SAD iznutra!
Najzad, prilično je jasno da, uz sve ograde da „podržavaju samo miroljubive protestante i osuđuju pljačkaše, koji nisu iz gradova“, većina zvaničnih (i alternativnih) medija u Americi nije u stanju da proceni događaje sa stanovišta morala, odnosno etike. Mislim na sledeće:
Ponavljajući mantre da je „bes crnaca legitiman“, liberalni američki mediji praktično odobravaju nasilje i pljačku. Na kraju krajeva, ako je „bes“ crnaca legitiman, a „povlašćenost belaca“ zaista postoji, onda je „razumljivo“ da taj „bes“ „ponekad“ „prekipi“ i dovede do „ispada“ „koji su za žaljenje“. Pogledajte samo ovu sliku na kojoj Bajden kleči pred crnim demonstrantom:
Naravno, Bajden i njegovi reći će da je samo kleknuo pred slatkom devojčicom i njenim ocem koji miroljubivo protestuje, ali ako se sagleda u kontekstu napada na Trampovu retoriku o „redu i zakonu“ od strane Bajdena i njegovih (uključujući četiri bivša predsednika!), mislim da ovakve predstave za slikanje šalju sasvim drukčiju poruku:
samo „protestujte“, na vašoj smo strani, što, dolazeći od nekog poput Bajdena, jednog od najizrazitijih simbola jednoprocentne elite i savršenog primerka „povlašćenosti belaca“, pokazuje da dvoličnost američkih političara zaista ne poznaje granice.
Moram primetiti da ova pobuna predstavlja opasnost za oba krila stranke na vlasti: za demolokrate verovatno poslednju priliku da spreče ponovnu Trampovu pobedu, ali ako njihova podrška pobuni bude suviše očigledna, mogla bi se okrenuti protiv njih. Ne podrže li, pak, pobunu, izgubiće svoje glavne glasače (razne „manjine“ koje guraju priču o identitetima, koja ne zanima najveći broj birača).
Slično tome, za Trampa je ovo prilika da pokaže koliko je verodostojan sa svojom pričom o „redu i zakonu“ i obeća zaštitu belcima i manjem delu crnaca u svom glasačkom telu. Bude li, međutim, pri tom previše otvoren i njegova naređenja kod velikog dela stanovništva budu shvaćena kao prekomerna upotreba sile, rizikuje da od sebe odbije mnoge umerene republikrate i gurne ih na stranu demolokrata.
Potpuno istovetnu poruku o slabosti, potčinjavanju i impotentnosti šalju po mom mišljenju i prizori policajaca koji kleče čak i pred mirnim protestantima.
