Home ŽIVOT BIVŠA PEKARKA NE ŽELI VIŠE DA ĆUTI: NARODE, EVO ŠTA USTVARI JEDETE!

BIVŠA PEKARKA NE ŽELI VIŠE DA ĆUTI: NARODE, EVO ŠTA USTVARI JEDETE!

497
0
SHARE

Romantične večere u skupim restoranima ili studentski doručci u pekarama bi nakon ovog teksta mogli opasno da vam se zgade, s obzirom da je izvesna Milana otkrila zastrašujuću istinu koja se dešava u kuhinjama ovih objekata.

Naime, Milana i njen bivši dečko su dugo vremena radili kao kuvari, odnosno pekari u restoranima po Beogradu i Pančevu, gde su zaticali neverovatne uslove u kojima se specijaliteti prave.

Ona je rekla kako nije neobično da se redovno bore sa bubašvabama i pacovima na mestima gde se sprema hrana, te da gazde ovih objekata ne mare za higijenske uslove dok god im dobro ide prodaja.

Milana je svoje iskustvo prenela i studentima svih beogradskih univerziteta, koji su se bunili na kvalitet hrane u menzama, te je htela da im približi zbog čega je to tako.

– Strpljivo sam ćutala do sada, ali ne mogu, moram da prokomentarišem nešto u vezi sa ovom kritikom na račun menze. Imala sam to zadovoljstvo da jedan period života radim u pekarama, a otprilike u isto vreme (sve je to bilo pre 3-4-5 godina) moj bivši momak je radio u nekoliko restorana kao kuvar. Pobegli smo iz te industrije i on i ja glavom bez obzira, a evo i zašto:

Ti bureci od 100 dinara i pice od 120 koje kupujete u pekari uglavnom se proizvode u prostorijama po kojima bubašvabe gamižu doslovno u rojevima, a protrči tu i tamo neki miš, pa i pacov.

Radila sam u pekari u kojoj počneš da praviš sendviče (oni fini „posni“ i slični sendviči u celofanu koji koštaju preko 100 dinara) i ako ti uđe mušterija i moraš te napola sačuvane sendviče da ostaviš na 5 minuta, kada se vratiš, po njima gmiže 10-ak bubašvaba – priča ona.

Ono što se uradi u takvoj situaciji je da rukom rasteraš bubašvabe, završiš sendvič i fino ga uviješ u celofan. Svaki hleb / kifla itd. Koji padne na pod uredno se vraća na policu. One pečurke na pici se nikada ne peru pre upotrebe (a ja se pitala zašto sve devojke koje rade u pekari imaju crne nokte – ne, ta prljavština ne može da se spere).

Radila sam u četiri pekare u Pančevu, u 03:00 je situacija bila ovakva, samo su u jednoj bili pristojni higijenski uslovi. A znate zašto? Zato što su imali malu proizvodnju, samo nekoliko vreća sa brašnom. Tamo gde ima puno brašna ima i bubašvaba i pacova i dezinsekcije i deratizacije ne pomažu mnogo.

(Uvek se setim jednog starijeg pekara iz Leskovca kada je pričao kako je ujutru zatekao „pacova kako hoda po testu ko čovek“. Kada sam ga pitala da li je svuda tako rekao je „da, apsolutno, na 100% mesta gde sam radio“ , a čovek je bio pred penzijom).

Mislila sam da je u restoranima bolje, naročito po BG-u, ali ne. Moj dečko je radio u jednom ekskluzivnom restoranu i sećam se kada sam ga zvala i kada je on sav rastrojen rekao kako je seo da zapali cigaretu jer ga je mnogo uznemirio prizor 3 pacova koja su odjednom protrčala kroz kuhinju. (Do tada su se pojavljale individualno).

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here