Naime, rečeno je da Rusija mora obuzdavati Zapad, jer kada je Rusija u 90-im de fakto odustala od politike obuzdavanja dogodili su se napadi na Srbiju, Irak i Libiju, kažu sastavljači referata
– Pandemija koronavirusa nije pomirila ni smirila odnose među vodećim silama i državama, nego je doprinela jačanju konkurencije u odnosima među tim zemljama koji su ionako bremenit problemima i mogu izazvati sukobe globalnih razmera, kazao je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov u svom referatu ” Zaštita mira, planete, sloboda izbora za sve zemlje – nove ideje za spoljnu politiku Rusije”.
Rjabkov je naglasio da pandemija Kovida-19 nije dovela do potrebnog zbližavanja, nego upravo obratno, pojačala se mogućnost novih međunarodnih sukoba, s učešćem velikih sila, pa čak i mogućnost sukoba među globalnim silama. Sergej Rjabkov napominje kako nije minula ni opasnost od izbijanja nuklearnog rata. Rusija je tako razradila svoju novu strategiju za vreme koje dolazi nakon pandemije i najavljuje okupljanje oko sebe svih “nezapadnih” zemalja, a potom kada ta koalicija ojača kreće i na privlačenje zapadnih zemalja.
Rjabkov smatra da će posledice korone, ekonomski pad i recesija prouzrokovati i dovesti do stvaranja novog svetskog poretka koji dolazi nakon smene starog. Uveren je da dolaze velike globalne promene.
– Nakon pandemije, ojačaće borba velikih sila za liderstvo u svetu, kaže Rjabkov i ističe da bi Rusija trebalo da zauzme poziciju “zaštitnika mira u svetu” i pozicionira kao jamac „suvereniteta manjih država“, odnosno da se državama ne nameću razne asocijacije i putevi razvoja koji im ne odgovaraju ili ih ne žele, nego da same odluče o svom razvoju i svom suverenitetu.
– Bez bilo čijeg hegemonizma, kako kaže Rjabkov. On Rusiju vidi kao predvodnicu tih „nezapadnih“ država. U tome očigleno Rusija vidi svoju šansu kao konkurenta Zapadu u borbi za dominaciju, doduše preko poruke o samostalnom izboru razvoja svake pojedine zemlje, odnosno – zaštite političkih, kulturnih, civilizacijskih razlika, suvereniteta država i samostalnog izbora svog razvoja i političkog odabira.
Nova politika zaštite mira trebalo bi da se razvija postepeno, u perspektivi za nekih 10-15 godina, kako kaže politolog Sergej Karaganov, jedan od autora projekta. On smatra da će Zapad negativno reagovati na ove predloge, što će samo pridoneti popularizaciji projekta u nezapadnim državama. Rusija tu, kako kaže Karganov za list RBK, računa na:
arapske zemlje
članice BRICS-a
članice ASEAN-a,
Japan, Južnu Koreju, Tursku i Kinu
Kada se “koalicija za mir i Zemlju”, stvori i ojača, „može početi s privlačenjem Zapadnih zemalja“.
Naime, rečeno je da Rusija mora obuzdavati Zapad, jer kada je Rusija u 90-ima de facto odustala od politike obuzdavanja dogodili su se napadi na Srbiju, Irak i Libiju, kažu sastavljači referata.
Zato treba potpisati sporazume sa SAD-om o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja.
Treća stavka nove ruske strategije je kako kaže Rjabkov i borba za ekologiju i očuvanje životne sredine.
Na tom tragu je od nedavno bivši premijer Rusije, a sada potpredsednik ruskog Veća bezbednosti Dmitrij Medvedev.
On je rekao da će nakon pandemije doći do nove preraspodele u sveta i da Rusija predvodi inicijativu velikog samita šefova država članica UN-ovog Savete bezbednosti.
