On navodi da Kinezi u privatnim razgovorima priznaju da se nagomilalo mnogo nezadovoljstva zbog kovid ograničenja, ali da nema govora o ustanku.
Povremeno u Kini izbijaju masovni protesti i po pravilu u njima učestvuju studenti.
„Zapad možda ima interes za proteste, ali očigledno nema dovoljno snage da ih transformiše u revoluciju. Maksimum što SAD i saveznici mogu da urade jeste da pokušaju da izvuku trenutnu korist iz masovnog nezadovoljstva. Ne postoje odgovarajuće institucije ni procedure za nešto više“, naglašava Vinogradov.
Ruski akademik Vasilij Mihejev, stručnjak za Aziju, ukazuje:
„Teško je proceniti koliko su opravdane metode koje je izabrao Peking, ali znamo da od 40.000 zaraženih samo 4.000 ima simptome. Možda je upornost sa kojom se kineske vlasti vraćaju na karantine posledica tromosti njene birokratije. Strogi karantin podriva rast BDP, a situacija sa kovidom podstakla je Kineze da postavljaju političke zahteve. Sijeva vlada mora da na to obrati pažnjuako želi da izbegne probleme u budućnosti“.
Po procenama, kineska vlast iz principa neće napraviti ustupke demonstrantima. Ali će, kada protesti prestanu, postepeno napuštati dosadašnje metode borbe sa kovidom.
