Home TEMA DANA UDARNO! „Obojena revolucija“?! Protesti u 50 kineskih gradova protiv mera „nulte tolerancije“

UDARNO! „Obojena revolucija“?! Protesti u 50 kineskih gradova protiv mera „nulte tolerancije“

117
0
SHARE

U Pekingu, Šangaju, Guangdžouu i drugim većim gradovima Kine, traju masovni protesti protiv politike nulte tolerancije na koronavirus.

Kako javljaju zapadne novinske agencije AP i Rojters, hiljade ljudi izlaze na ulice.

Kap koja je prelila strpljenje bila je tragedija u Urumčiju gde je izbio požar u stambenoj zgradi, u kojoj je deset lica poginulo, a devet je povređeno. Prema mnogima, bilo bi manje žrtava da su ljudi imali priliku da izađu iz zgrade. A nisu jer je bila „stavljena pod karantin“.

Dan nakon požara, 25. novembra, u akciju neposlušnosti izašli su studenti najmanje 50 kineskih univerziteta.

Jedan od vodećih, pekinški Cinghua, pridružio se protestima 27. novembra.

Učesnici protesta pevaju nacionalnu himnu, zalažu se za ukidanje redovnih PCR testova, pozivaju kineskog predsednika Si Đinpinga da se povuče i traže više slobode i demokratije u zemlji.
Neki kineski analitičari podozrevaju da iza protesta stoji mešanje Sjedinjenih Država ili drugih protivnika Kine.

Prema pisanju zapadne štampe, jedan od najpopularnijih simbola demonstranata je beli list papira koji, kako tvrde, simbolizuje slobodu govora koju su Kinezi „izgubili za vreme vladavine druga Sija“.

Prema rečima očevidaca, masovna akcija studenata Cinghua počela nakon što je jedan od od njih stao sa belim čaršavom ispred obližnje kafeterije. Mladića je policija brzo privela, ali je čaršav ostao, a pored njega su se okupile „desetine istomišljenika“.

Masovni protesti nezadovoljnika u Kini nisu neuobičajeni, ali ovoga puta londonski The Guardian upoređuje aktuelne proteste sa „događajima iz 1989. godine na Trgu Tjenanmen u Pekingu“.

Kina je od početka pandemije vodi beskompromisnu borbi protiv korona virusa. Sa ambicijom da spreči i najmanje širenje bolesti.

Zbog nekoliko slučajeva zaraze, u čitavim gradovima je uvođen karantin. Međutim,

početkom novembra Komunistička partija je odlučila da sa pandemije pređe na ekonomiju. Neka ograničenja su bilaublažena, ali je onda krenuo talas kovida bez presedana.

Prema jednoj verziji, Kinezi za dve godine zbog oštrih mera vlasti nisu uspeli da razviju „imunitet stada“.

Prema zvaničnim podacima, vakcinisano je oko 90 odsto stanovnika Kine. Međutim, kineski lekari upozoravaju da zdravstveni sistem neće preživeti ako se odustane od karantina.

Od početka novembra broj zaraženih dnevno porastao je sa 3.000 na 40.000.

U okrugu Guangdžou, skoro četiri miliona ljudi stavljeno je u karantin, a najprometnijem aerodromu u zemlji zapretilo je – zatvaranje.

Peking i Šangaj uveli su trodnevnu izolaciju za posetioce.

U DŽengdžou, preduzeća su prevedena na zatvoreni ciklus – radnici moraju da žive u fabrici.

U međuvremenu, strategija koju su odabrale vlasti NR Kine počela je da sve više ugrožava ekonomsku stabilnost zemlje. Prema MMF-u, 2022. godine kineski BDP će biti veći za 3,2 odsto umesto očekivanih 5,5.

Zbog smanjenja potrošnje unutar zemlje, produktivnosti preduzeća i njihove privlačnosti za investitore.

Zapadni mediji, naravno, namerno naduvavaju temu protesta u Kini, ali ne treba potceniti ni njihovu masovnost.

Strategija koju je Peking izabrao za borbu protiv korona virusa negativno utiče i na ekonomiju i na psihičko stanje stanovništva.

„Sadašnja situacija se svakako ne može porediti sa onim što se desilo na Trgu Tjenanmen 1989. godine: sa tim događajima je generalno teško bilo šta uporediti. Zapadni mediji eskaliraju tenzije“, rekao je Andrej Vinogradov šef Centra za političke studije i prognoze koji je u sastavu Instituta Kine i savremene Azije Ruske akademije nauka.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here