Home TEMA DANA ŠOKANTNO SVEDOČENJE GENERALA PERIŠIĆA: NITI SAM PREDAO NEKA DOKUMENTA NEJBORU, NITI POSTOJE...

ŠOKANTNO SVEDOČENJE GENERALA PERIŠIĆA: NITI SAM PREDAO NEKA DOKUMENTA NEJBORU, NITI POSTOJE SNIMCI, NITI JE NEKO NEŠTO VIDEO..

208
0
SHARE

Bilo je normalno da se održavaju kontakti sa takvim čovekom. U tom smislu sam i ja imao kontakt sa njim, ali nikakve predaje niti tajnih, niti bilo kakvih dokumenata nije bilo, tvrdi nekadašnji načelnik Generalštaba

Samo nekoliko dana posle izricanja prvostepene presude kojom je osuđen na tri godine zatvora zbog špijunaže, odnosno oglašen krivim, kako je sud utvrdio, zato što je službeniku američke ambasade Džonu Nejboru dao poverljive vojne spise, Momčilo Perišić, nekadašnji načelnik Generalštaba i bivši potpredsednik Vlade Republike Srbije, u razgovoru za „Politiku” kaže da su sastanci predstavnika države sa stranim diplomatama „bili normalna stvar”.

 

Dodaje da je Nejbor po pozivu legalno ulazio u gotovo sve državne institucije, da je prisustvovao vojnim i policijskim vežbama i blisko sarađivao sa predstavnicima vlasti, kao i da je njegov sastanak sa američkim diplomatom, tokom kojeg je uhapšen, bio zakazan preko tadašnje sekretarice Vlade Srbije.

Kako ste upoznali Nejbora i otkud vi sa njim na neformalnom razgovoru u motelu na Ibarskoj magistrali?

Nejbor je bio službenik američke ambasade akreditovan u SRJ. Upoznao sam ga na jednom sastanku u Vladi Republike Srbije, koji je lično organizovao premijer i ministar MUP-a, a na kom je sa svojim stručnjacima držao predavanje o bezbednosti. Na tom sastanku su bili vojni generali, pripadnici tadašnjeg DB-a…

Nejbor je prisustvovao raznim aktivnostima i MUP-a i vojske. Na „Guglu” imate mnoštvo fotografija koje to potvrđuju, a mnogo ih je objavljeno i u našim medijima pre i posle mog hapšenja. Bilo je normalno da se održavaju kontakti sa takvim čovekom. U tom smislu sam i ja imao kontakt sa njim.

 

Te večeri, 14. marta 2002. godine, pre nego što sam uhapšen, bio sam na treningu. Sa Nejborom sam, preko sekretarice vlade, zakazao sastanak. Sedeli smo u bašti u prisustvu mog vozača. S obzirom na to da je bio mart i da je bilo prohladno, posle nekog vremena smo ušli unutra. Samo nekoliko trenutaka kasnije usledilo je moje hapšenje.

Prema optužnici, a sada i po prvostepenoj presudi, tom prilikom ste američkom diplomati predali poverljiva vojna dokumenta, što je okarakterisano kao špijunaža.

Niti sam Nejboru pre toga susreta, niti tada saopštio ili predao bilo kakav dokument ili podatak, pa samim tim ni tajne dokumente. U prilog ovoga što sada kažem najbolje govore dokazi izvedeni na suđenju, i to dokazi tužilaštva, a na kojima je potencirala moja odbrana. Verujem da ih sud mora ceniti.

 Prvo, iako su u motelu bili pripadnici vojne bezbednosti još nekoliko sati pre hapšenja i imali i fotoaparate i kamere, navodna primopredaja dokumenata nije zabeležena.
Na moje i pitanje mojih advokata jednom od svedoka, učesnika hapšenja, da li je video primopredaju dokumenata, on je odgovorio da to nije, ali je potvrdio da je hapšenje snimano kamerom.

Kada je sud od Generalštaba tražio da dostavi snimak, iz ove institucije je saopšteno da ga nema. Zašto je nekome bilo u interesu da ne sačuva snimak hapšenja te navodno brilijantne akcije VBA?

Drugi dokaz je da kod mene u trenutku hapšenja nije pronađen nijedan dokument, a kamoli neki koji nosi oznaku tajnosti. Karakteristično je i da je zapisnik o oduzetim stvarima iz tašne Nejbora pisan 12 sati kasnije, u nekadašnjem Vojnotehničkom institutu u Katanićevoj ulici.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here