Na pitanje da li su i ekološki protesti bili jedna od tema razgovora u Vašingtonu, Tadić je rekao da jesu, i da u Americi bar razumeju da ne možete oduzimati privatnu imovinu u roku od samo pet dana, što je predviđao na kraju povučen Zakon o eksprorpijaciji.
Dodao je i da ne podržavaju svi na Zapadu komapniju Rio Tinto, koja planira da otvori rudnik litijuma u Zapadnoj Srbiji, ali da poručuju da moraju da se sagledaju sve analize pre donošenja odluke, sa čim je i on lično saglasan.
„Moramo da razmišljamo i o budućnosti rudarstva i da li možemo da zamislimo budućnost
srpske privrede bez rudarstva. Pao je jedan sneg, i trećina elektroenergetskih kapaciteta je otišla dovraga, što je pokazalo da je vlast nesposobna da upravlja javnim resursima“, kazao je Tadić.
Zašto u Švedskoj imamo kineski Volvo, a u Srbiji Linglong?
Negirao je i da ima konsultatski ugovor sa Kinom, već da sedi u bordu jedne platforme koja povezuje kineske kompanije.
Osvrćući se na svoj autoski tekst, objavljen u listu Čajna dejli, a u kom hvali napredak Kine, Tadić je rekao da je Peking učinio dve ogromne stvari za čovečanstvo: reformama je iz siromaštva izvukao 800 miliona ljudi, i sprečio je veliki migrantski talas ka Evropi.
Govoreći o netransparetnosti kineskih investicija u Srbiji, Tadić je rekao da to u velikoj meri zavisi od loklanih vlasti i upitao zašto u Švedskoj imamo poptuno transparentu investiciju kineske kompanije u Volvo, a u Srbiji imamo Linglong.
(N1)
