„Ipak, to ne znači da će SAD i EU, zarad Briselskog dijaloga, odustati od zalaganja da u Srbiji bude uvedena vladavina prava. Naprotiv, zahtevi Vučiću koji se odnose na demokratizaciju, biće sve učestaliji i glasniji“, ukazuje on.
Komentarišući stavove koje je javno izrazio dopisnik ruskog Komersanta, Čedomir Antić, istoričar i predsednik Naprednog kluba, kaže za Danas: “Od nastanka „Druge republike“ u Srbiji, do danas, model smene vlasti je bio isti. Ona je morala prethodno da bude poražena na predsednickim izborima. SAD i saveznici imali su do sada važnu ulogu u svemu tome, značajniju od drugih sila, ali ona ipak nije bila jedina, a često nije bila ni presudna””.
– Drugo pitanje je „sistem“. Ovo nije Ruska Federacija pa da je deo političara iz „duboke države“, a deo nije. Ovde režim nije „sistem“, a u ruskom poimanju, sa ogradom da postoje velike razlike, ovde su svi „iz sistema“. Vučićev režim jeste u krizi, ali ne vidim opciju da on dobrovoljno odustane od vlasti i da prepusti nekom drugom kandidaturu na predstojećim izborima za predsednika”, ističe Antić.
S druge strane, Milivoj Bešlin, istoričar i član Predsedništva Vojvođanskog kluba, konstatuje:”Odnos Zapada prema režimima u Beogradu i Banjaluci posmatram u kontekstu dve sentence koje su postale ugaoni kamen nove američke politike prema našem regionu”.
-Prva je :“Amerika se vratila” i odnosi se na čitavu Evropu. Greške ne samo Trampove nego i Obamine strategije, ispravljaju poslednjih meseci predsednik Bajden i njegov
državni sekretar Blinken. Druga rečenica, kompatibilna sa prvom je: Moramo da završimo posao na Balkanu ! Dakle, postoji svest da su i zahvaljujući nekim prethodnim američkim adminstracijama, ali ponajviše zbog temeljne nesposobnosti i odsustva političke volje Evropske unije na Zapadnom Balkanu ostali nedovršeni poslovi. Ovi “zamrznuti konflikti” pre svega na Kosovu i u Bosni i Hercegovini, omogućili su snažan prodor destruktivnog uticaja Putinove Rusije i formiranje dva režima koja sve više idu putem odmetništva od međunarodnog poretka i evropske kohezije, a to su Vučićev i Dodikov, poručuje on.
Bešlin dodaje:”Tako da zahvaljujući novom američkom pristupu, koji vode retki poznavaoci našeg regiona, zapadna ambivalentnost prema korumpiranim autokratijama i prema negatorima zločina i genocida će sve više da prerasta u kritike i kolizije”.
– Dodik će, zahvaljujući otvorenim rasističkim izjavama poslednjih dana i neskrivenoj ratnohuškačkoj retorici, posle američke, verovatno brzo završiti i na evropskoj crnoj listi.
Dok je odnos prema Vučiću sve kritičniji i postaje očito da on gubi dosadašnju podršku Zapada. U razotkrivanju afere Belivuk postoji pomoć i stranih službi i mene taj scenario podseća na etapno urušavanje korumpirane autokratije Gruevskog u Makedoniji. Utoliko je, da zaključim, vrsni poznavalac Balkana, Genadij Sisoev u pravu, puštanje niz vodu je počelo i sigurno je da će se u tom procesu tražiti i saveznici unutar samog režima. Retko jedna autoritarna vlast pada samo delovanjem opozicionih grupa, zaključuje Milivoj Bešlin.
„Sigurna pozicija“ Zorane Mihajlović
Izvor Danasa blizak SNS-u nezvanično tvrdi da Zorana Mihajlović, članica Predsedništva SNS, potpredsednica Vlade i ministarska rudarstva i energetike, „ima sigurnu poziciju u stranci“. Naš sagovornik objašnjava da Vučić želi da „i u stranačkom vrhu i u Vladi ima ljude poput Mihajlović, između ostalog i zbog njenih dobrih veza sa SAD“. Kako saznajemo, njena pozicija je sigurna, „bez obzira na to što nije po volji Moskve i proruski orijentisanih kadrova u SNS, poput Vladimira Đukanovića i dela opozicije, oličene u SRS i Šešelju“.
