Rat u Ukrajini najveći je vojni konflikt u poslednjih nekoliko decenija i čije će okončanje očigledno izmeniti ceo svet. Borbe ne prestaju, a zajedno sa njima uočljivo je kako se na drugim konfliktnim mestima situacija sve više zateže. Zbog rata u Ukrajini mnogi do sada tinjajući konflikti mogu takođe buknuti u pravi rat.
Prvi od takvih je konflikt u Nagorno Karabahu, koji je počeo odmah da se pogoršava sa početkom borbi u Ukrajini. Ovaj konflikt postoji odavno, od početka dvadesetog veka, ali u oružani on se pretvorio posle raspada Sovjetskog Saveza. Borbe su se vodile između Jermenije i Azerbejdžana.
Sa tačke gledišta međunarodnog prava, region pripada Azerbejdžanu, premda je jermenska strana pretendovala na njega jer je naseljen jermenskim stanovništvom, a sam Karabah Jermeni smatraju svojom istorijskom teritorijom. Rat početkom devedesetih se završio u suštini pobedom Jermenije, a konflikt je dobio status zamrznutog, mada su se povremeno događali oružani incidenti.
Sukob je aktivirao Azerbejdžan 2020. godine, sa ciljem povratka izgubljenih teritorija. Ovaj drugi sukob je bio ništa manje krvav od prvog, ali se Azerbejdžan pokazao bolje pripremljen za njega i u roku od mesec ipo dana uspeo je da povrati dve trećine ukupne teritorije Karabaha. U konflikt se umešala Rusija i prema novim dogovorima u ostatak Karabaha ona uvodi svoje mirovne snage.
Sa početkom rata u Ukrajini ponovo je na dnevni red došlo pitanje Karabaha, pre svega jer kruže glasovi da će Rusija svoje mirotvorce prebaciti na ukrajinski front.
Takva situacija dovela je do određene zategnutosti u regionu, azerbejdžanske snage zauzele su nekoliko sela, a u Karabahu je ponovo uvedeno ratno stanje.
Nedavno su vođeni pregovori između ruske i azerbejdžanske strane, koji su prošli u atmosferi zategnutosti. Azerbejdžan je insistirao da se jermenska vojska i paravojska povuku iz Karabaha, skrećući pažnju da za njih region pod takvim nazivom uopšte ne postoji. Očigledno je da se na rasplamsavanje sukoba neće dugo čekati.
POSETITE NAŠ KANAL NA“ TELEGRAMU“- SVE ONO ŠTO SVI DRUGI PREĆUTKUJU: OVDE
I drugi zamrznuti konflikti na postsovjetskom prostoru takođe imaju šansu da se produže zbog rata u Ukrajini. Pre svega to se odnosi na Abhaziju i Južnu Osetiju, otcepljene regione Gruzije. I na ovim teritorijama konflikt je buknuo devedesetih godina, posle raspada SSSR, kada su se regioni otcepili, ali ih niko nije priznao kao nezavisne.
Konflikt se pooštrio 2008. godine, zbog čega je i buknuo Rusko—Gruzijski rat. Rusija je taj rat eufemistički nazvala „Operacija primoravanja na mir”, a pravdala ga je zaštitom svojih građana, budući da je u konfliktnim regionima stanovništvu podelila svoje pasoše, tj. status državljana Rusije. Sve se završilo priznanjem Abhazije i Južne Osetije kao nezavisnih država od strane Rusije i konačnim otcepljenjem.
Nedavno su se pojavile vesti da se ruska vojska prebacuje na ukrajinski front, kao što se prebacila iz Karabaha.
POSETITE NAŠ KANAL NA“ TELEGRAMU“- SVE ONO ŠTO SVI DRUGI PREĆUTKUJU: OVDE
Takva promena okolnosti daje mogućnost gruzijskoj strani da u odsustvu Rusa silom povrati kontrolu nad ovim regionima. Istina, zvanične gruzijske vlasti dale su izjavu da se ne spremaju da učine tako nešto, ali sa razvojem situacije u Ukrajini njihovo mišljenje lako se može izmeniti.
Mogući konflikt provocira i izjava vlade Južne Osetije u kojoj se kaže da imaju nameru da se prisajedine Ruskoj Federaciji i da će u skoro vreme sprovesti referendum po tom pitanju.
