Kako komentarišete izjavu Aleksanda Vučića, koji je rekao da je slušao savete Fiskalnog saveta, država nikome ne bi ništa dala?
U ovoj krizi Fiskalni savet je još u martu tražio od Vlade da pomogne privredi brzim ali i promišljenim merama. A u dužem horizontu istina je da se od uravnoteženja budžeta u 2017. Fiskalni savet zalagao za potpuno identičnu ukupnu budžetsku potrošnju kao Vlada.
Razlika između onoga što smo mi preporučivali i onoga što je Vlada sprovodila bila je, međutim, u strukturi te potrošnje. Na primer, prilikom pripreme budžeta za 2020. rekli smo da je ekonomski opravdano da plate u javnom sektoru porastu u skladu sa očekivanim rastom ekonomije, što je u tom trenutku značilo rast plata od 5-6 odsto, ali i da dođe do većeg smanjenja poreza privatnom sektoru.
Vlada je, međutim, potpuno identična sredstva iskoristila da plate svojim zaposlenim poveća za skoro 10 odsto, a da smanjenje poreza privredi bude simbolično. Uzgred, to prekomerno povećanje plata sad je jedan od važnijih izvora budžetske neravnoteže, a privreda bi sa manjim porezima lakše podnela krizu.
Slično tome, godinama smo preporučivali Vladi da poveća investicije u zdravstvo, prosvetu, komunalnu infrastrukturu i zaštitu životne sredine, jer Srbija tu ne investira ni izbliza dovoljno. Vlada je umesto toga, opet u približno istim ukupnim okvirima, prioritet dala vojsci i policiji.
Godinama ukazujemo i na to da su plate zdravstvenih radnika niske, a plate u nekim drugim sektorima države prevelike i da je zbog toga potrebna reforma platnih razreda. Podsećam i da se Fiskalni savet krajem 2017. zalagao za ukidanje privremenog umanjenja penzija, što je Vlada sa kašnjenjem usvojila krajem 2018. godine.
Upravo ovo su glavne razlike koje smo imali u odnosu na Vladu u prethodnim godinama i one se ne ogledaju u veličini “davanja” države već njihovom usmeravanju. A da li je to što smo govorili prethodnih godina bilo na mestu može svako da proceni.
(Nova.rs)
