Home TEMA DANA PREDSEDNIK FISKALNOG SAVETA ZALEDIO JAVNOST: OČEKUJE NAS RECESIJA, OTPUŠTANJA I PAD ZARADA..

PREDSEDNIK FISKALNOG SAVETA ZALEDIO JAVNOST: OČEKUJE NAS RECESIJA, OTPUŠTANJA I PAD ZARADA..

146
0
SHARE

Utisak je da su nove mere države, koje predviđaju isplatu 60 odsto minimalca preduzetnicima i preduzećima, posledice neuspeha Vlade da u prethodna tri meseca jasno izdvoji deo privrede kom je pomoć potrebna, pa se umesto toga sredstva ponovo daju praktično svima, kaže u razgovoru za Nova.rs Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.

Na to, kako navodi, ukazuje i činjenica da su državni zvaničnici u svega nekoliko dana napravili potpuni zaokret od izjava da će mere u drugom krugu biti snajperski precizne i efikasne, što Fiskalni savet načelno podržava, ka realizaciji jednog sasvim drugačijeg i manje racionalnog pristupa.

“I sada je pitanje šta će biti kada istekne i ovaj paket pomoći i da li će se do tada sve najavljene analize završiti ili ćemo opet ići na ogromno zaduživanje. Velika zaduživanja države kao ovo sada su izuzetno ekonomski rizična, jer je država već došla na granicu prezaduženosti”, kaže Pavle Petrović.

Predsednik je upravo najavio dva meseca isplate 60 odsto minimalca preduzetnicima i preduzećima. Takođe, bar još mesec dana odloženog plaćanja poreza i doprinosa… Ima li novca za ove mere, jesu li opravdane?

Najavljeno produžavanje isplate 60 odsto minimalca i odlaganje plaćanja poreza i doprinosa sigurno će pomoći jednom delu privrede, ali takođe je i preskupo za Srbiju i dobrim delom neracionalno. Koštaće budžet 600 miliona evra, pa će država morati upravo toliko da se zaduži, naravno s kamatom, jer novca u budžetu odavno nema.

Osnovna primedba na ove mere jeste to što se poreski obveznici zadužuju da bi dali novac ne samo tamo gde je potrebno, već i tamo gde nije – onim preduzećima koja trenutno nemaju velike probleme u poslovanju.

Prema rečima predsednika dug Srbije od oko 60 odsto BDP-a mnogo je niži od francuskog, gde je dostigao 113 odsto, dok je u Grčkoj preko 200 odsto BDP-a?

Baš suprotno, ovo su možda i najbolji primeri zašto je javni dug Srbije previsok. Razlika između zaduživanja Srbije i Francuske je to što Srbija na svoj javni dug plaća skoro tri puta veću kamatnu stopu.

Zato Francuska sa javnim dugom od 113 odsto BDP-a odvaja za kamate oko 1,5 odsto svog BDP-a, a Srbija sa upola manjim dugom plaća za kamate više, odnosno preko dva odsto BDP-a.

Drugim rečima, dug od 60 odsto BDP-a košta Srbiju isto koliko bi Francusku koštao javni dug od 160 odsto BDP-a, a Francuska trenutno nije ni blizu tolikog zaduženja. Kada srpska ekonomija bude kao francuska onda će i kod nas biti moguće veće zaduživanje države, ali to još uvek nije slučaj.

Grčka je s druge strane verovatno najbolji primer šta se desi ako se javni dug ne stavi pod kontrolu, a to je ogroman dugogodišnji pad životnog standarda stanovnika.

Koliki je uticaj kovid krize na ekonomiju Srbije? Šta nas očekuje na jesen – i privredu i građane?

Očekuje nas svakako recesija, tj. pad privredne aktivnosti uz umereni gubitak zaposlenosti i pad zarada u pogođenim delatnostima. U ovoj krizi doći će do velikih razlika u poslovanju pojedinačnih delova privrede. Najveći deo privrede, tj. većina industrije, saobraćaj, turizam, ugostiteljstvo, različite usluge i dr. imaće relativno dubok pad.

Međutim, neki sektori, poput poljoprivrede, prehrambene industrije, telekomunikacija ne bi trebalo da uopšte imaju pad, ili će taj pad ako se desi biti minimalan. Pojedini delovi privrede najverovatnije će u 2020. imati i solidan rast – poput farmaceutske industrije i proizvodnje kućne hemije.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here