Najveća ironija je svakako to što država ta sredstva nije ni imala, pa su svi poreski obveznici prvo morali da se zaduže za tih 100 evra, naravno sa kamatom, kako bi im država ista ta sredstva “poklonila”
Predsednik Srbije nedavno je najavio da neće biti smanjivanja plata u javnom sektoru i da je moguće, čak, njihovo povećanje sa početkom privrednog rasta. Fiskalni savet, pak, savetuje zamrzavanje plata?
Zaposleni u javnom sektoru su za sada ekonomski dobro zaštićeni, budući da se njihova radna mesta i zarade još uvek ne dovode u pitanje, što ne važi za zaposlene u privatnom sektoru. Na to treba dodati i činjenicu da su neopravdano velika povećanja zarada zaposlenih u javnom sektoru iz prethodnih godina osetno uvećala neujednačenost u primanjima između zaposlenih u javnom i privatnom sektoru, a ova razlika će se usled krize dodatno povećati (već u aprilu je dostigla 25 odsto u korist zaposlenih u javnom sektoru).
Mi smo ocenili da za sada nije neophodno smanjivanje zarada u javnom sektoru, ali da bi bilo kakva odluka o njihovom povećanju u 2021. bila fiskalno i ekonomski neodgovorna. U uslovima velike nepoznanice u pogledu trajanja epidemije i neizvesnih makrekonomskih i fiskalnih kretanja, smatramo da je opravdano da javni sektor podeli makar deo tereta krize sa privatnim sektorom. Tim pre što ga privatni sektor finansira.
Da li bi zamrzavanje bilo dobra mera samo za plate na budžetu ili i u javnim preduzećima?
Zamrzavanje zarada u 2021. moralo bi da važi ne samo za zaposlene koji plate dobijaju neposredno iz budžeta, već i za sve one koji rade u javnim preduzećima (republičkim i lokalnim). Iskustvo iz ne tako davne prošlosti nas uči da javna preduzeća ne reaguju odmah da ublaže udarac krize, već odlažu rešavanje problema pa državi ispostavljaju račun svog lošeg poslovanja sa nekoliko godina zakašnjenja, što bi ovog puta trebalo izbeći brzim prilagođavanjem u preduzećima već sada – zamrzavanjem zarada.
Neprimereno bi, recimo, bilo da zaposleni u EPS-u, preduzeću koje godinama neuspešno posluje, dobiju novo povećanje zarada, pošto njihova prosečna neto primanja već sada dostižu 100.000 dinara i samim tim su 80% veća od proseka u privatnom sektoru.
Šta će biti sa penzijama? Hoće li biti prostora za njihovo usklađivanje po švajcarskom modelu u narednom periodu?
Za razliku od plata u javnom sektoru, umereno povećanje penzija od 2,5 do tri odsto moglo bi da se sprovede i u 2021. godini. Prostor za takvo povećanje penzija postoji zato što je njihov rast u 2020. od 5,4 odsto bio definisan na osnovu objektivne “švajcarske” formule, a ne ad hoc odlukom Vlade (što je bio slučaj sa platama).
Sada je najvažnije upravo to da se penzije zaštite od političkih uticaja – što znači i dalje povećavaju na osnovu objektivnih parametara, kao i u drugim evropskim zemljama, a ne na osnovu diskrecionih odluka Vlade što se kod nas radilo do 2019. godine. Tako bi rast penzija bio siguran i predvidiv i ne bi zavisio od političkih ciklusa ili prioriteta Vlade.
Tačno je da postoji manji problem sa “švajcarskom” formulom kada dolazi do naglog ubrzanja ili smanjenja privredne aktivnosti kao sada. Međutim, to se može lako premostiti manjom modifikacijom formule što je Fiskalni savet inicijalno i predlagao prošle godine.
Dakle, trebalo bi nastaviti sa isplatom penzija u skladu sa “švajcarskom” formulom uz njenu manju modifikaciju koja bi omogućila nešto brži rast penzija u uslovima visokog privrednog rasta i nešto sporiji u doba krize.
