Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan učinio je svojevrsnu uslugu Vladimiru Putinu, preteći da će blokirati pristupanje Finske i Švedske vojnom savezu NATO-a. Neki posmatrači veruju da bi upravo ruski uticaj na Ankaru mogao da bude jedan od faktora koji stoje iza ovog poteza Erdogana.
Zvanično se to kao razlog ne pominje, već Ankara ističe stav da su ove dve zemlje neka vrsta utočišta za kurdske izbeglice, koje ona smatra teroristima.
Od početka rata u Ukrajini, Turska nije sankcionisala Rusiju, za razliku od većine članica NATO-a koje jesu. Turska je navodno postala sigurno utočište za novac ruskih oligarha a ne možemo zaboraviti ni da je poprilično gurnula prst u oko Americi kada je kupila ruski protivraketni odbrambeni sistem S-400, što je na kraju dovelo do američkih sankcija 2020, piše Fox News.
Posetite naš kanal na „Telegramu“- Sve ono što drugi prećutkuju- OVDE
Američki zvaničnici digli su pravu buru oko tog sporazuma, tvrdeći da bi S-400 mogao da ugrozi bezbednost NATO-a i ali i da ugrozi razmenu obaveštajnih podataka između Amerike i Turske.
– Važno je razumeti da Turska danas igra istu igru koju je uvek igrala u regionu a to je igra u kojoj ona zauzima stavove koji vode ka njenim interesima a koji su u suprotnosti sa
stavovima NATO-a – rekao je Maršal Bilingsli, viši saradnik na Hadson institutu i bivši pomoćnik generalnog sekretara NATO-a za Fox News.
On je dodao i to da je Ankara “nezavisan akter i da je zauzela stavove koji su imali korist za Ruse”. Naveo je jedan upečatljiv primer kada je Rusija izvršila invaziju na Gruziju 2008. godine, a Turska zatvorila pristup Crnom moru. Zatvaranje je sprečilo brodove američke mornarice da pomognu Gruziji.
Međutim, nezavisnost delovanja Turske takođe se ogleda u tome da je Ankara isporučila dronove Ukrajini, rekavši da Turci rade u skladu sa svojim interesima. Teodor Karasik, saradnik za ruska i bliskoistočna pitanja u DŽejmstaun fondaciji u Vašingtonu, rekao je da Turska želi da što kasnije kod Rusije dospe na listu meta.
Erdogan je nedavno najavio povratak sirijskih izbeglica koje žive u Turskoj nazad u svoju zemlju, a za to je neophodna saradnja Rusije zbog njenog snažnog prisustva u Siriji, istakao je Karasik.
Turska i ruska “borba oko pitanja transporta” mogla bi da bude dodatna briga za Erdogana, rekao je on. Ako zapadne sile sankcionišu ruska plovila, Ankara bi se mogla suočiti sa zahtevima da zatvori vitalni brodski put Dardanela za rusku pomorsku industriju”, nastavio je on.
Karasik je dodao da Erdogan “koristi to što su Finska i Švedska aplicirale za NATO kako bi pridobio usluge drugih zemalja tako da Turska na kraju ima koristi.” Erdoganovi napori da destabilizuje NATO savez dobili su na snazi nakon što je deo turske vojske pokrenuo neuspešan državni udar protiv njega 2016.
Penzionisani brigadni general Mehmet Jalinalp, koji je otpušten iz vojske nakon neuspelog puča dok je služio kao šef strategije vazdušne komande NATO-a u Nemačkoj, a čiji su mejlovi nedavno citirani u knjizi pod naslovom “Ustanak Erdogana: Upozorenje Evropi “, gde je primetio promenu pogleda na NATO:
