On takođe kritikuje to što je vlada pooštrila poreske zakone. Tako je poreska stopa od 15 posto uvedena za one koji dohodak u formi dividendi prebacuju na inostrane račune, a poreska stopa od 13 posto za one čiji bankovni depozit prelazi ukupno milion rubalja.
„Kriza se koristi kako bi se progurale poreske promene“, kaže Nikolajev. On smatra da bi umesto toga trebalo podržati ekonomiju tako što bi se se inicirala i podstakla potražnja.
Društvene i političke implikacije
Prema navodima eksperata u Rusiji već sada pomoć potrebna za više miliona ljudi. Aktuelna politika će dovesti do velikih socijalnih problema, smatra Oleg Buklemišev iz Centra za ekonomsko političke studije Državnog univerziteta u Moskvi. „Biće enormnih gubitaka radne snage i socijalnog kapitala.
Posle krize Rusija dugo neće pronaći put do svog ranijeg stanja“, upozorava on i dodaje da oni koji su dugo vremena nezaposleni možda više uopšte neće moći da se vrate na tržište rada. Ova opasnost se, kako on kaže, podcenjuje.
Buklemišev smatra da nedelovanje ruske vlade pojačava nesigurnost u zemlji. „Sve odluke se donose kratkoročno. Ako se lanac proizvodnje zaustavi preduzeća će odlučiti da zatvore svoje pogone i otpuste ljude“, kaže ovaj ekspert.
To će, kako dalje navodi, imati posledice za politiku. „Usled socijalnog nezadovoljstva na vlast će doći populisti bez ekonomske i društvene odgovornosti. U političkom smislu ne očekujem ništa dobro“, kaže ovaj ekonomista.
(Dojče Vele)
