Home TEMA DANA PETOSTRUKI ŠOK PRETI RUSIJI!

PETOSTRUKI ŠOK PRETI RUSIJI!

564
0
SHARE

Zbog pandemije korona-virusa i bruto nacionalni proizvod Rusije bi mogao snažno da padne, procenuju stručnjaci i upozoravaju na socijalne i političke posledice.

Ekonomisti u celom svetu već odavno predviđaju globalnu krizu zbog precenjenosti tržišta. Ipak ni Bregzit ni trgovinski rat između SAD i Kine do sada nisu doveli do toga. Igor Nikolajev sa ruskog Instituta za stratešku analizu „FBK Grant Tornton“ je ubeđen da će pandemija korone biti okidač za svetsku ekonomsku krizu.

Prema prognozama FBK svetska ekonomija će 2020. pasti za tri do pet procenata u odnosu na prethodnu godinu – brutonacionalni produkt (BIP) SAD za 5 do 10 odsto, a ruski čak od 10 do 20 posto. Za Rusiju bi ova godina mogla biti najlošija od 1992.

Tada je pad brutonacionalnog proizvoda, prema podacima Svetske banke, iznosio 14,5 posto. Čak i u kriznim godinama 2009. i 1998. ruski brutonacionalani proizvod je pao samo za 7,8 odnosno 5,3 posto. Prema istim navodima Kina je jedina zemlja koja će sa simboličnim padom od nula do jednog procenta u ovoj godini ostati u pozitivnom području.

Specifičnost Rusije je, prema navodima Nikolajeva, u tome da globalnu krizu prati pad cena nafte. „Svet nikada više neće biti isti, ekonomija i njene strukture će se promeniti.

Neće biti potražnje za naftom kao ranije“, kaže on. To je, kaže, loše za Rusiju jer ona i dalje zavisi od izvoza nafte.

Eksperti polaze od toga da bi prosečne cijene za rusku naftu tipa ural u 2020. mogle iznositi 25 dolara. Već sada je cena nafte pala ispod cene 1998. godine i u drugom kvartalu će iznostiti manje od 15 američkih dolara po barelu. Nada u povećanje cena je mala. To bi bilo moguće samo ako drumski i vazdućni saobraćaj ponovo budu u potpunosti uspotavljeni.

„Potražnja za naftom je pala za oko 30 posto“, kaže Oleg Vjugin sa Više ekonomske škole u Moskvi. Upravo dogovoreno, do sada neviđeno drastično smanjenje proizvodnje, nije dovoljno.

OPEK i njegovi partneri, među njima Rusija, postigli su sporazum da proizvodnja nafte u maju bude smanjena za deset procenata.

Odliv kapitala, izolacija i nesigurnost

Evsej Gurvič iz ruskog „Ekonomik Ekspert Grup“ (EEG) osim pandemije i pada cena nafte vidi još tri dodatna šoka s kojima se Rusija suočava. „U krizi se kapital uvek odliva u najrazvijenije svetske ekonomije. Tako je bilo i 2009. godine. Iako su SAD tada bile epicentar krize kapital je otišao tamo“, objašnjava ekonomista ovaj princip.

Osim toga Rusija pada sve više u problematično stanje izolacije – izazvano ograničenjima kretanja robe i ljudi.

 „Jedan drugi šok momenat za ekonomiju je velika nesigurnost jer preduzeća ne mogu planirati i od države praktično ne dobijaju pomoć“, kaže Gurvič.

U tom kontekstu Oleg Vjugin naglašava da će SAD svojim građanima i preduzećima staviti na raspolaganje pomoć u visini od oko 20 posto brutonacionalnog proizvoda, EU i Japan u visini od deset posto, a Rusija samo u visini od dva do dva i po posto.

Rusko rukovodstvo očito ne želi previše da troši rezerve Nacionalnog fonda. „Naša država je navikla da uzima, a ne da daje“, žali se Vjugin.

Igor Nikolajev pretpostavlja da bi sredstva u Nacionalnom fondu mogla biti već određena za druge ciljeve. „Čini se da se tajno formirao red podnositelja zahteva koji žele finansijska sredstva“, navodi ovaj ekspert.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here