Zbog monopola nad medijima, institucija režima i razbijenosti opozicije – vlast se oseća slobodnom i spremnom da se bahato ponaša i da nikome ne polaže račune.
Takvo stanje neće dugo trajati, pa će reakcija naroda u budućnosti biti artikulisana i masovna, kada će se vlastima „ispostaviti svi računi“ za ugrožavanje nacionalnih interesa i pogrešno vođene pregovore o Kosovu i Metohiji.
Kroz Vašingtonske pregovore vlast Srbije je pred slobodnim svetom pokazala jedno lice poniznosti i pristajanja na pregovore, sporazume i rešenja izvan mandata UN.
Pregovaranjem pod okriljem SAD i EU, vlast Srbije se, na štetu srpskog naroda, svrstala na stranu država koje su stvorile i većinski priznale lažnu državu Kosovo.
Na taj način su isključene velike sile i druge države koje su bile na strani Srbije i čuvale njenu suverenost i teritorijalni integritet u međunarodnim institucijama, kao što su Rusija, Kina, Indija, Brazil, Španija, Slovačka, Rumunija i mnoge druge države u svetu.
U poslednjih godinu dana u Srbiji se jasno vidi kontinuirano preduzimanje mera protiv Ruske Federacije. To se čini verovatno po nalogu Zapada, kako bi se potiskivao tzv. „ruski uticaj“. To je posebno prepoznatljivo u uređivačkoj politici pojedinih režimskih medija sa nacionalnom frekvencijom.
Besomučna kampanja se vodi na televizijama Pink i Hepi, u informativnim programima i specijalnim emisijama, kroz angažovanje plaćenih kvazianalitičara.
Očigledno je da se razvijanje rusofobije u Srbiji dešava po nalogu vlasti, kroz niz specijalnih operacija:
Učešće u scenariju „državni udar“ u Crnoj Gori, kroz davanje informacija BIA i izjave Aleksandra Vučića o postojanju priprema za ubijstvo Mila Đukanovića i nasilnu smenu vlasti, na dan izbora 2016. godine;
Kreiranje afere „ruski špijun“, uz montirane i neuverljive snimke i nesuvisla obrazloženja, kojima se vlast posle toga nije vraćala da informiše građane šta se zaista dogodilo;
Otvoreno vezivanje za Kinu u toku vanrednog stanja „korone“ iako je Rusija dala i nudila veliku pomoć;
Optužbe za demonstracije u julu 2020. u Beogradu;
Podrška EU i zapadu u hibridnoj agresiji Zapada na Belorusiju, i to prema državi koja je oduvek stajala na strani Srbije i u najtežim vremenima;
Održavanje Vašingtonskih pregovora mimo dogovora sa drugim velikim silama, kao što su Rusija i Kina; i
Kontinuirana medijska kampanja u elektronskim i štampanim medijima.
Bezobzirnost vlasti u kreiranju antiruskog raspoloženja bila bi daleko veća da se ne boje refleksije takvog ponašanja na javno mnjenje u Srbiji. Zbog toga se, za sada, sve ovo dešava u tišini sa verovatnom namerom da to postepeno eskalira u otvoreno antirusko delovanje vlasti u Srbiji.
Zapad je procenio da ne može uzeti Kosovo i Metohiju dok Srbija ima dobre odnose sa Rusijom i naložio vlasti u Srbiji da postepeno prekida tu saradnju.
Razvijanje rusofobije u Srbiji je deo priprema za konačno rešavanje statusa lažne države Kosovo.
Rušeći interese Kine i Rusije u Srbiji i na Balkanu, SAD, NATO pa i EU nastoje da ubiju njihovu volju da se bore za opstanak Kosmeta u sastavu Srbije.
Vašingtonski sporazum je u suštini osnova i platforma za tzv. Obavezujući sporazum između Srbije i lažne države Kosovo.
Naredni sporazum će biti kraći i posvećen tom ključnom pitanju suštinskog priznanja tzv. R. Kosovo.
