Taj navodni non-paper, koji je ove sedmice objavio jedan slovenački portal, predviđa pre svega nastavak nacionalističke politike Srbije i hrvatske HDZ prema BiH. Prema nekim informacijama, deo dokumenta je napisan čak u Budimpešti, ali u Briselu ga nazivaju “slovenačkim papirom”.
Rat?
Dokument je izazvao pometnju jer se u njemu predlaže nastanak velikih Srbije, Hrvatske i Albanije.
Bošnjacima bi ostao manji deo BiH.
Nije čudo da su se protivnici takve ideje glasno pobunili, čak se pominju i oružani sukobi.
U dokumentu se govori o “tihoj proceduri”, to jest da se daleko od očiju javnosti u regionu i međunarodnoj zajednici opipava puls za takvu ideju.
Zastrašujuće je što su neki u međunarodnoj zajednici učestvuju u takvom “tihom” savetovanju.
Da li je potpuno zaboravljeno da je u BiH stravični rat izbio upravo zbog sličnih planova?
Janša nije direktno opovrgao navode. Naglasio je da Slovenija “ozbiljno traži rešenja za razvoj regiona kao i za evropsku perspektivu Zapadnog Balkana”, ali da to ometaju tvrdnje kojima se slovenački non-paper povezuje sa ranijim planovima podele BiH.
Predsednik Slovenije Pahor nije komentarisao navodni dokument premijera Janše, ali je iz njegove kancelarije saopšteno: “Predsednik Pahor redovno upozorava na opasnost ideje raspada Bosne i Hercegovine i redizajna granica na Zapadnom Balkanu. S obzirom na zabrinutost zbog ovih ideja, on je tokom posete Sarajevu u martu pitao sva tri člana Predsedništva BiH šta o njima misle”.
Pahor je u nastupu na slovenačkoj POP TV rekao da je nakon povratka iz BiH još više uveren da se EU suočava s “neugodnom situacijom u kojoj neće moći da preko noći donese odluku o budućnosti Zapadnog Balkana, a ipak će morati da deluje brzo”. Ukoliko se oteže, dodao je Pahor, “svašta se može desiti na Zapadnom Balkanu, možda čak i uz upotrebu sile, pa ćemo opet gledati krvoproliće”.
SAD i EU rekli svoje
Američka ambasada u Sarajevu odgovorila je na planove iz slovenačkog papira jasnim saopštenjem u kojem se poziva na Dejtonski sporazum.
“Bosna i Hercegovina je demokratska, multietnička, suverena i nezavisna država sa neporecivim teritorijalnim integritetom”.
Stav EU takođe deluje jasno: “Ne postoji ništa što treba da se menja”, rekao je jedan portparol Evropske komisije.
Bez obzira na to, “tihe procedure” su zabrinjavajuće vest, posebno pred održavanje sastanka ministara spoljnih poslova članica EU gde će na dnevnom redu biti i Zapadni
Balkan, kao i pred samit Brdo-Brijuni u Kranju, koji bi trebalo da se održi za dva meseca.
Nije jasno zašto je Slovenija, koja će uskoro preuzeti predsedavanje EU, potpisala hrvatski non-paper. Ali jasno je da su ideje s kraja osamdesetih koje su izražavali Slobodan Milošević i Franjo Tuđman i danas itekako žive.
EU mora konačno da se postavi protiv nacionalističkih i fašističkih težnji, i kada dolaze iz sopstvenih redova. Politika prema Zapadnom Balkanu, a posebno BiH, mora biti jasna, transparentna i fokusirana. To je krajnje važno i zbog nacionalističkih stremljenja unutar EU.
(dw)
