Home TEMA DANA NEZVANIČNI PAPIR UZDRMAO REGION: RAT NA POMOLU?! DA LI JE META SRBIJA?

NEZVANIČNI PAPIR UZDRMAO REGION: RAT NA POMOLU?! DA LI JE META SRBIJA?

180
0
SHARE

Navodni slovenački non-paper kojim se predlaže komadanje BiH nije jedini takav dokument koji kruži Evropom. “Potrebno je da Brisel jasno digne glas”, rekao je za DW Kristijan Švarc-Šiling, bivši visoki predstavnik u BiH.

Pandemija u Bosni i Hercegovini odnela je u odnosu na broj stanovnika više života nego u skoro bilo kojoj drugoj zemlji u Evropi, pisao je berlinski “Tagescajtung” u članku. Već ova činjenica trebalo bi da usmeri našu pažnju na Zapadni Balkan. Ali trenutno se čini da je EU zabavljena sobom.

Dok se BiH bori s pandemijom, neuspelim programom Kovaks i sopstvenim političarima, za Brisel je otišlo nekoliko takozvanih non-papera o regionu.

Radi se o nezvaničnim dokumentima, sačinjenim da testiraju političke predloge.

Hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman predstavio je krajem marta u Briselu dokument koji su potpisale Slovenija, Mađarska, Bugarska, Grčka i Kipar, a kojim Hrvatska želi uglavnom da “pomogne” BiH na putu u EU.

Tim papirom hrvatska vladajuća HDZ podržava napore sestrinske stranke HDZ BiH da promeni izborni zakon tako da se održi blokada BiH kao države, a Zagreb ima uticaj na donošenje odluka.

U tom non-paperu se na prvi pogled ne prepoznaje da bi promene zakona otvorile put stvaranju trećeg entiteta u BiH i, u konačnici, njegovom pripajanju Hrvatskoj.

Takav dokument izazvao je nezadovoljstvo mnogih.

Manuel Zaracin, poslanik nemačkih Zelenih, postavio je upit Vladi u Berlinu i dobio zadovoljavajući odgovor: “Savezna vlada se zalaže za teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, sa postojećim entitetima.“

Mirni raspad?

Član Predsedništva BiH Željko Komšić, bosanski Hrvat kojeg HDZ u BiH i Hrvatskoj ne prihvata, poslao je sopstveni papir kao odgovor početkom aprila.

U tom dokumentu on ističe, prema njegovom mišljenju, “nejasnu politiku EU, koja je pod snažnim uticajem Hrvatske i tamošnje vladajuće stranke HDZ, kao i nedostatak neutralnosti delegacije Evropske unije u BiH”.

Komšić je ukazao na mešanje Srbije i Hrvatske u unutrašnje stvari BiH kao i na pritisak Rusije zbog aspiracija BiH za ulazak u NATO.

On poziva na aktivniji angažman EU i pomoć u deblokadi državnih institucija, inače će, kako je naglasio, situacija u zemlji još više eskalirati.

Međunarodna zajednica u BiH promptno je reagovala i pozvala političke aktere da prestanu sa špekulacijama i ne stvaraju nepotrebne napetosti.

Pre samo nekoliko dana Željko Komšić potvrdio je da je predsednik Slovenije Borut Pahor prilikom nedavne posete Sarajevu 5. marta rekao trojici članova Predsedništva BiH da je u EU sve više glasova koji pozivaju na dovršetak raspada Jugoslavije. Pahor je navodno pitao da li je moguća “mirna disolucija” BiH.

Prema Komšićevim rečima, on i Šefik Džaferović, bošnjački član Predsedništva, rekli su da mirno razdvajanje nije moguće, dok je Milorad Dodik izrazio suprotan stav. Nije novina da Dodik zastupa takvo mišljenje.

Moglo bismo da se zapitamo zašto jedna tako važna informacija tek sada izlazi u javnost? Jedan od verovatnih razloga je da je u opticaju još jedan non-paper o “nerešenim nacionalnim problemima Srba, Albanaca i Hrvata” nakon raspada Jugoslavije.

Premijer Slovenije, Janez Janša, dobar Orbanov prijatelj, očigledno je u februaru nezvaničnim kanalima, poslao takav dokument predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu. Janša, međutim, poriče da je autor dokumenta.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here