Koliko je Briselski sporazum bio poguban na polju unutrašnje politike i narušavanja ustavno-pravnog sklopa i celovitosti Srbije, toliko je najnoviji Vašingtonski sporazum katastrofalan na polju spoljne politike.
Potpis sadašnjeg predsednika Srbije izbio je iz ruku naše države ključne adute koji su sprečavali prijem tzv. „Kosova“ u Ujedinjene nacije, time što je:
prihvatio dokument u kome su Srbija i Kosovo dva različita i ravnopravna državno-pravna subjekta koji sklapaju međunarodne ugovore;
omogućio da Izrael prizna „nezavisnost Kosova“;
obavezao Srbiju ne samo da na godinu dana obustavi kampanju za povlačenje priznanja, nego i da se, bez nedvosmislene odredbe o vremenskom ograničenju, „uzdrži od formalnog ili neformalnog zahtevanja od bilo koje države ili međunarodne organizacije da ne prizna Kosovo [Prištinu] kao nezavisnu državu“, što značida neće tražiti od Rusije i Kine da u Savetu bezbednosti UN ulože veto na prijem tzv. „Kosova“ u Ujedinjene nacije.
Vašingtonskim sporazumom Aleksandar Vučić je ne samo pogazio Ustav Srbije, već je gurnuo prst u oko našim tradicionalnim prijateljima i državama sa kojima je Srbija do sada imala dobre odnose:
protiv Rusije je uperena odredba o „diverzifikovanju energetskih nabavki“, tj. okretanju različitim dobavljačima energije, što na delu znači da treba da smanjimo uvoz ruske nafte i gasa, a da počnemo uvoziti znatno skuplju naftu i gas iz SAD;
protiv Kine je uperena odredba zabrani 5G opreme „nepouzdanih dobavljača“;
protiv muslimanskih zemalja koje do sada nisu priznale „nezavisnost Kosova“ (Iran, Irak, Sirija, Alžir, Tunis…) upereno je preseljenje ambasade Srbije u Izraelu iz Tel Aviva u Jerusalim;
protiv Irana, Sirije i Libana uperena je odredba o proglašenju Hezbolaha za terorističku organizaciju.
Posle ovakvih diplomatskih autogolova, znatno su manji izgledi da će navedene zemlje nastaviti da se sa jednakom posvećenošću kao i do sada zalažu protiv ulaska tzv. „Kosova“ u Ujedinjene nacije.
Svojim ponašanjem u Vašingtonu, predsednik SNS-a je pokazao odsustvo državničkog dostojanstva i diplomatske pristojnosti. Fotografija na kojoj se vidi kako Aleksandar Vučić, poput kakvog đačića ili smušenog studenta, sedi na običnoj stolici pognute glave pred Donaldom Trampom, dok ga ovaj „preslišava“ iz svoje ogromne predsedničke fotelje, rečito svedoči o ponižavajućem položaju na koji je AV sveo Srbiju. To, međutim, nije smetalo Vučiću da ovdašnjim medijima izjavi kako je, ni manje ni više, „brutalno odbio“ zahtev za priznanje tzv. „Kosova“.
Osim toga, Vučić je slagao da je potpisao bilateralni sporazum sa SAD, što je američka strana opovrgla na konferenciji za novinare. Ispostavilo se da je Vučić, u okviru sporazuma, potpisao istu izjavu kao i AvdulahHoti, s tim što se jedino razlikuje poslednja tačka, dok je predsednik SAD potpisao samo neku vrstu pisma obojici „hrabrih lidera“ u kojem im se zahvaljuje na tome što su potpisali „istorijski sporazum“.
O tome svedoči i činjenica da nema potpisa Donalda Trampa ni na Vučićevom i na Hotijevom dokumentu.Stoga je ovde reč o međunarodnom ugovoru sklopljenom na posredan način, kao što je bio slučaj i sa Briselskim sporazumom, a po uzoru na Vestfalski mir iz 1648. godine (o čemu je opširnije pisao prof. dr Dejan Mirović).
Mladen Obradović
Kad je reč o priznanju lažne države „Kosova“ na posredan način, putem omogućavanja ulaska te separatističke tvorevine u Ujedinjene nacije, najteže posledice po Srbiju može imati pretposlednja tačka sporazuma.
