sudski slučajevi sa posebnom pažnjom tretirani iz političkih razloga, a neki drugi su sklanjani i nikada nisu došli na red…), radnje kojima se povređuje pravo na privatnost (doušnik za tajnu policiju, neovlašćeno otvaranje pošte ili prisluškivanje, dostavljanje protivzakonitih informacija…), oduzimanje privatne imovine nakon 1945, pljačkaške privatizacije posle 2000, trgovinu fakultetskim diplomama i doktoratima…
Posledica sprovedenog postupka lustracije bila bi izricanje privremene zabrane bavljenja politikom ili rada u državnim institucijama i službama. Zabrana se može odnositi na obavljanje funkcije narodnog poslanika, predsednika, premijera, ministra, gradonačelnika, tužioca, sudije, direktora javnog preduzeća, guvernera Narodne banke…
Lustracija je potrebna jer rešava probleme razorenog sistema u kome decenijama deluje ista korumpirana struktura političara, novinara, policajaca, tužilaca i sudija. Ovaj politički sistem je zreo za lustraciju i ne postoji drugi način njegovog očišćenja i ozdravljenja.
Lustracija nije i ne sme biti nekontrolisana osveta nad političkim neistomišljenicima već pravna i svaka druga odgovornost za kršenje zakona i jasna razlika između starog i novog političkog uređenja. Promena vlasti jednostavno nije dovoljna.
Vlast se menjala ali je korumpirani politički sistem ostajao isti. Zato je danas ključna promena kompletnog sistema, u čemu lustracija igra jednu od presudnih uloga.
(SRBIN.info)
