A šta će pritom biti sa samom Evropom, nikoga ne uzbuđuje. Ekonomista (Mihail) Hazin
tvrdi da je sasvim realna situacija kada će u Evropi čak i programeri i inženjeri raditi samo da bi se prehranili.
A obični pak „radnici“ mogu i umirati od gladi, ili ginuti u obračunima „za bonove za hranu“. Ukratko, Evropa može da očekuje najtežu varijantu 90-ih.
Drugo zvono, koje je najavljivalo raspad, bilo je odbijanje Bugarske da isporuči sisteme S-300 ukrajinskoj vojsci. Pa, iako je rukovodstvo Bugarske najavilo – pod pritiskom EU – odricanje od ruskog gasa, siguran sam da će bugarski narod vrlo uskoro naterati vladu da promeni tu odluku.
Obične Bugare ovde ne treba optuživati za „ljubav prema Rusiji“ (iako ona ipak postoji) ili
za „izdaju Evrope“. Samo treba zamisliti da ste na njihovom mestu. To, recimo, neka Francuska može sebi da priušti da živi duplo lošije – ona bar ima neki resurs za to.
Ali, šta će da radi i bez toga siromašna Bugarska kada joj kažu da će sada morati da živi dvaput lošije? Ona nema rezervne resurse koje imaju Nemačka, Francuska ili Holandija.
I to ne samo ona, već ni Rumunija, Mađarska, baltičke zemlje, Grčka, Portugalija, pa čak i Španija.
Nedavno je u Nemačkoj zatvoren veliki metalurški kombinat, jer je pri takvim cenama gasa (to jest i struje) njegov rad prosto postao nerentabilan.
A prošlo je samo nekoliko nedelja otkako je gas poskupeo na 1300-1600 dolara. A šta će biti za šest meseci? Za godinu? A ako pogledate – ne razvijenu Nemačku – već tu istu Bugarsku?
Za takve zemlje gas od 1500 znači obustavu proizvodnje. A već je rastao i do 3800.
To je i masovna nezaposlenost. LJudi će prosto početi da napuštaju Bugarsku (i odlaze u tu istu Nemačku, dalje potkopavajući njeno već potkopano tržište rada). Treba li to Bugarima?
Jednog lepog dana, Bugari će reći:
– Mi nismo ušli u EU da bismo podržavali sankcije koje nam nanose štetu i da bismo bankrotirali. Stoga izlazimo iz EU i vraćamo se normalnim trgovinskim odnosima sa Rusijom.
Mnoge evropske zemlje će slediti njihov primer. A onda će doći red i na Nemačku i Francusku, jer zašto biti u organizaciji, čiji smisao postoji samo kada je ujedinjeno mnogo zemalja (odnosno kada se ujedine mnoga tržišta).
A ako se EU smanji na 5-6 zemalja, onda njeno postojanje više nema smisla.
Treba razumeti da ideja o članstvu u EU „opstaje“ samo u Ukrajini. U samim evropskim zemljama već postoji biračko telo kome je takav „kolhoz“ već navrh glave.
Takvi ljudi postoje i u Nemačkoj, i u Holandiji. A kako životni standard bude padao, biće ih sve više i više. Plusevi koje je davalo ujedinjenje u EU anuliraju se minusima koji daju sankcije Rusiji.
Upravo zato, ako EU ne odustane od politike sankcija (što je malo verovatno, jer Amerikanci već veoma čvrsto drže evropske političare za odgovarajuće mesto), onda je sudbina EU rešena – ona će osiromašiti i raspasti se na odvojene zemlje, od kojih će svaka graditi odnose sa Rusijom samostalno, polazeći od sopstvenih interesa.
