Faktora uticaja na sadašnje stanje je mnogo, a problem je delimično bio i u obrazovnom sistemu, u duhu vremena, u posledicama one šezdesetosmaške pobune koja je promovisala slobodu na sve strane bez odgovornosti, ali i u demografskim promenama u francuskom društvu i nedovoljnoj zainteresovanosti političara. U pitanju je dakle jedan širi društveni proces i ako se njegova tendencija ne zaustavi on tokom vremena može da eskalira – ocenjuje Gujaničić.
Vojska i policija poslednja brana
Gujaničić dodaje da je sada teško te klasične vrednosti ponovo rehabilitovati, pa se delovi vojske i policije, koji su vrlo svesni teške situacije na terenu, postavljaju kao poslednja, prirodna brana u odbrani države i poretka.
Povodom zahteva policije da im se odobre potrebna finansijska sredstva, Gujaničić kaže da je izdvajanje većih budžetskih sredstava problem koji bi vlada najlakše rešila, ali da to nije dovoljno i da je zapravo potrebno da se promeni neka vrsta neformalnog društvenog obrasca.
– Deo problema leži i u francuskom pravosudnom sistemu jer se više puta dešavalo da policija odradi svoj deo posla i da kriminalci završe na sudu, ali da ih onda sudovi veoma blago kazne ili ih brzo puste na slobodu. Potrebna je promena društvene klime i da, kako to Francuzi kažu „strah promeni tabor“, odnosno da oni koji su delikventi i kriminalci osećaju strah od države i poretka, a ne obrnuto.
Međutim, do narednih predsedničkih izbora je ostalo manje od godinu dana pa ne verujem da bi Makron i vlada nešto radikalno mogli da urade u tom periodu osim donošenja nekih zakona i malo jačeg medijskog nastupa u smislu najave nekih radikalnijih mera – kategoričan je Gujaničić.
Slobodan Zečević kaže da iako su predsednik Makron i političari svesni situacije na terenu, problem je ideološke prirode.
– Da bi preduzeli određene radikalnije mere protiv islamizma oni bi morali da izađu iz određenog, već postavljenog okvira i sistema pravne prakse i sistema poštovanja ljudskih prava. Veliko je pitanje da li je Makron na tako nešto spreman, ili ide onom pomirljivom logikom i kaže: „Dobro, činjenica da u ovom trenutku imamo toliko i toliko muslimana na nacionalnoj teritoriji, moraćemo da naučimo da živimo sa njima“.
Međutim, za mnoge delove francuske populacije takav život nije život i te dve civilizacije i kulture jednostavno ne mogu zajedno da žive. To je slična situacija kakvu smo imali na Kosovu, gde Srbi i Albanci nikako nisu mogli da žive zajedno – ukazuje Zečević.
Pismo nekadašnjih policijskih zvaničnika i oficira francuskim vlastima objavljeno je kao peticija koja je do nedelje imala blizu 40.000 potpisa.
