Hrvatski teolog i istoričar Goran Šarić se u najnovijem tekstu, koji je objavio na svom fejsbuk nalogu, pita da li su Srbi 1999. godine bili na pogrešnoj strani istorije.
– 09.11. 1989. godine moj sused Vlado zatekao se u Berlinu prilikom rušenja berlinskog zida. Već nekoliko dana pre njegovog dolaska, 04.11. 30.000 istočnih Nemaca u 48 sati preko Čehoslovačke je pobeglo na zapad.
Samo u Drezdenu 5.000 ljudi se pokušalo ukrcati na voz koji je vozio za zapadni Berlin. Par godina kasnije, kad mi je pokazivao ciglu iz tog zida, rekoh mu u šali: „Vlado, ti si rušio moje ideale.“ Ni sam nisam bio svestan koliko je ta moja izjava bila tačna – napisao je Šarić.
On je naglasio da je pad „Berlinskog zida“ označio kraj bipolarnog međunarodnog poretka, sa dve velike sile – Amerikom i Sovjetskim Savezom. SSSR se u naredne dve godine rasformirao, Kina je bila još miljama daleko od svoje današnje snage i svet je možda prvi puta u istoriji postao unipolaran, sa Amerikom kao jedinim svetskim policajcem, jedinom globalnom imperijom. Nikad ni jedno carstvo na kugli zemaljskoj nije bilo moćno kao tada Amerika, istakao je istoričar.
– Devedesete nisu bile samo period u kojem je američka vojna, ekonomska i politička snaga bila na vrhuncu, već je i i njihova meka moć, odnosno privlačnost američke kulture i načina života bila najveća u istoriji. Nikad ni jedno carstvo nije bilo toliko privlačno za sve ostale nacije. Rim je svoju kulturu morao širiti mačem, dok su ljudi u Ameriku hrlili sami.
Nikakva protivteža Americi nije postojala, lik simpatičnog pijanog Rusa iz tadašnjih holivudskih filmova jako dobro otelotvorava uticaj koji su na svetska dešavanja imali Rusija i Jeljcin. O Kini niko ozbiljno nije ni razmišljao.
Ipak, u takvim okolnostima jedan narod, jedna zemlja imali su hrabrosti da Americi kažu „ne“. 10 godina Amerika će potrošiti na taj narod. 10 godina je Amerika vodila rat protiv te zemlje – ekonomski, propagandni, psihološki, hibridni, neokortikalni, psihotronički, a 1999. i oružani.
Šarić je potom citirao eksperta za globalizam Robina de Rijtera, koji je agresiju Amerike i NATO pakta na Srbiju opisao sledećim rečima: „Napad na Srbiju, odnosno SR Jugoslaviju bio je prvo ratno delovanje u kojem je NATO prešao iz odbrambene vojske u interventne snage.“
– 2014. predsednik Ruske Federacije, Vladimir Putin je u svom govoru pred ruskom Dumom prilikom prisajedinjenja Krima matici Rusiji otkrio da je tokom agresije NATO pakta na Srbiju shvatio kakva je sudbina namenjena Rusima.
Tih deset godina u kojima su se američki establišment i zapadni centri moći opsesivno bavili Srbima, dali su mogućnost Rusiji da se konsoliduje i ponovo uzdigne, Kini da se izrodi u svetsku silu. Bilo je to deset godina koje su izrodile novi multipolarni poredak. Deset godina koje su spasile svet – napisao je istoričar.
On je istakao da su Srbi jedini beli narod koji je nakon 1945. pucao na Amerikance, i na koje su Amerikanci pucali. Srbi su ušli u oružani sukob sa SAD-om i NATO-paktom, onda kada se Rusi ni Kinezi nisu usuđivali sa njima ući ni u diplomatski sukob. Nikad u istoriji čovečanstva veća sila nije napala manju. Nikad nije bila veća nesrazmera u vojnoj snazi, ekonomskoj moći i broju stanovnika nego u tom ratu 1999.
