Ovde je reč, uglavnom, o zlatu za koje se ne zna kako se našlo u Titovoj rezidenciji i čemu je trebalo da služi, kao i jednom broju dragocenosti i odlikovanja iz zaostavštine porodice Karađorđević.
Špekuliše se da je moguće da je ovo zlato bilo uzeto iz državnih zlatnih rezervi, kako bi bilo na raspolaganju Titu i rukovodstvu zemlje u slučaju neke nužde ili nepredviđenih okolnosti, kao što su agresija na zemlju ili neke slične okolnosti.
Prvom osnovnom sudu u Beogradu, gde su Brozovi vodili ostavinsku raspravu o Titovoj imovini, stigao je 2013, posle nalaza komisije i veštačenja, podnesak naslednika Karađorđevića, koji su prvi put na ovaj način tražili da vide šta se nalazi u depou 555, i da se uključe u ostavinski postupak, ali sud to nije dozvolio.
U svom obraćanju javnosti krajem 2018, prestolonaslednik Aleksandar rekao je da „članovi dinastije imaju dokaze da ovo blago pripada njihovoj porodici”.
Ostavinska rasprava Brozovih počela je još 14. decembra 1983. Novi momenat desio se 2002, odlukom Saveznog ustavnog suda. Otvoren je nov proces, u kome treba utvrditi šta su Titove lične stvari.
Od kada je ovaj sud utvrdio da taj zakon nije saglasan sa Ustavom, na delu je čista otimačina, jer su „vladari” Srbije poništili Titovo političko i antifašističko nasleđe, ali otimaju naslednicima njegovu pokretnu zaostavštinu, pri čemu ne biraju sredstva vršeći i nezapamćen pritisak na pravosuđe – istakla je ranije Svetlana Broz, Titova unuka.
Ona je podsetila da se ostavinska rasprava o Titovoj imovini dugo vodi, zato što je nekadašnje „Predsedništvo SFRJ uticalo na donošenje zakona o upravljanju Titovim
stvarima, jer je želelo da sačuva – lik i delo Josipa Broza Tita, pa su naslednici bili onemogućeni u ostvarivanju svojih prava zbog ideoloških razloga”.
Predmet o ostavinskoj raspravi o Titovoj imovini iz Prvog osnovnog suda prešao je u nadležnost Višeg suda u Beogradu, a izgleda trajaće još dugo, jer se tačno ne zna ni šta je Titova imovina koju naslednici treba da dele.
Sadržaj sefa 555 Karađorđevići su tražili i u postupku restitucije, a budući da su posebne zahteve podneli naslednici kralja Petra Drugog, prinčeva Tomislava i Andreja, i kneza Pavla i kneginje Olge, Agencija za restituciju moraće da raščisti šta je čije i da li se može vratiti u naturi ili će ući u ukupan iznos obeštećenja.
Prvi osnovni sud u Beogradu odbio je 2016. da bilo šta od stvari iz sefa vrati Titovim naslednicima, ali i Karađorđevićima.
Šta se nalazi na spisku, komisija navodno ne može da objavi sve dok vlada Srbije ne skine oznaku tajnosti sa tog predmeta?! U sefu se nalaze, uglavnom, sve stvari sa spiska, koji je sačinilo Predsedništvo SFRJ, rečeno je nezvanično u Nikolićevom kabinetu 2017, a preneli neki mediji.
Ovo zvuči neverovatno, ako je u međuvremenu od 1982. do 2013. nestalo dosta vrednih stvari, kako tvrde Brozovi. To stvara sumnju da su nestale, pre svega, Titove stvari i dragocenosti bez njegovih ličnih oznaka, a ostavljene pokretnosti Karađorđevića sa njihovim žigovima i drugim oznakama, jer je Nikolićeva komisija tvrdila da se u sefu nalazi, uglavnom, blago kraljevske dinastije.
