Komisija je 2013. godine popisala, između ostalog, oko 30 kilograma zlata, kao i poluge od srebra i platinaste pločice. Pronađeno je i više od 2.600 zlatnika i 150 komada nakita, neki sa likom kralja i kraljice.
U vrećama je nađeno i ordenje, medalje, plakete, srebrno posuđe, upotrebni predmeti od zlata, uključujući krunu kraljice Marije, numizmatička zbirka, novac
Posebnu pažnju javnosti izaziva takozvani depo 555 u Narodnoj banci Srbije, poznatiji kao „Titov sef” sa raznim dragocenostima.
Sve stvari iz depoa 555 popisala je državna komisija, na osnovu odluke nekadašnjeg Predsedništva SFRJ od marta 1982. Popis i spisak sa stvarima predat je do kraja juna iste godine na čuvanje trezoru NBJ, sa oznakom „državna tajna”, a obuhvata stvari koje su se nalazile u objektima Memorijalnog centra „Josip Broz Tito”.
Prema zaključku Predsedništva SFRJ, svi predmeti i novac predati su NBJ zapisnički, sa obavezom da izvrši stručnu procenu vrednosti predmeta, koji imaju istorijsku i arheološku vrednost i ustupi odgovarajućim muzejskim ustanovama u Jugoslaviji, a ostale predmete da deponuje u zlatne rezerve zemlje ili proda na aukciji.
Zbog toga se špekuliše, da je moguće da je znatan broj dragocenosti Josipa Broza Tita i porodice Karađorđević u međuvremenu nestao, bilo da je „aukcijski prodat”, bilo da je prenet u državne zlatne rezerve.
Titovo ordenje, prema odluci Predsedništva SFRJ, nije pohranjeno u trezor NBJ. Imajući u vidu da neka od njih imaju veliku materijalnu vrednost, predloženo je da porodica Broz dobije kopije, a da zavisno od prirode odlikovanja, država ponudi materijalnu nadoknadu naslednicima, dok bi se originalni orden zadržao u javnom vlasništvu. Međutim, neka vredna Titova odlikovanja našla su se na nekim poznatim svetskim aukcijama.
U februaru 2013. tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić, formirao je tročlanu državnu komisiju koja je, neovlašćeno, bez sudskog rešenja, otvorila i pregledala sef u NBS.
Samom popisu stvari nije prisustvovao niko od predstavnika suda, pošto je komisija obavestila da njihovo prisustvo nije potrebno. To je urađeno mimo zakona, pošto je jedino sud pred kojim se vodila ostavinska rasprava mogao da popisuje stvari iz sefa.
Otvaranju sefa bez zainteresovanih strana, nije prisustvovao niko od članova porodice Broz, niti njihovi advokati. Ubeđeni su da su najvrednije stvari iz ovoga sefa nestale, još početkom devedesetih godina prošlog veka.
Da je Titov sef poharan, jer nedostaju razni vredni predmeti tvrdi Titov unuk Josip Joška Broz predsednik KPS-a. Navodi da ne zna zašto Nikolić nije hteo da neko od porodice prisustvuje otvaranju sefa, te da oni i dalje ne znaju šta je sve komisija tada popisala.
Broz kaže da „sudstvo neće da se zamera vlasti i da je zato njegov postupak najduži u istoriji”. Zastupnik Brozovih u ranijoj izjavi za medije izrazio je sumnju da porodica verovatno neće dobiti ništa, jer se od početka grešilo. Nisu prisustvovali otvaranju sefa, tako da je sve što je popisala komisija za porodicu irelevantno, a dobijeno je i neko veštačenje bez suda.
Komisija je 2013. „decidirano” navela da pokretnosti iz ovog sefa ne spadaju u Titovu zaostavštinu i podržala nalaz veštaka da je to bilo vlasništvo Karađorđevića, ali ni do danas se ne zna kompletan spisak predmeta u sefu. Prema dostupnim podacima, u sef je pohranjeno 11 platnenih vreća sa raznim dragocenostima.
Komisija je tada popisala, između ostalog, oko 30 kilograma zlata, kao i poluge od srebra i platinaste pločice. Pronađeno je i više od 2.600 zlatnika i 150 komada nakita, neki sa likom kralja i kraljice. U vrećama je nađeno i ordenje, medalje, plakete, srebrno posuđe, upotrebni predmeti od zlata, uključujući krunu kraljice Marije, numizmatička zbirka, novac…
