I posle Tita – bomba
Boško Matić, predsednik Akademije nauka i umetnosti BiH, inače dugogodišnji rukovodilac u „Energoinvestu“ i izvesno vreme generalni direktor ovog giganta, u martu 2016. saopštio je da je osamdesetih godina u ovoj firmi rađeno na projektu jugoslovenske bombe.
– Kad je počeo nuklearni program u „Energoinvestu“, nisam u to bio upućen. Saznao sam to na čudan način, kad sam se 1985. vratio u „Energoinvest“ nakon što sam četiri godine bio rektor Univerziteta u Sarajevu. Postavili su me tada za potpredsednika za istraživanje i razvoj – ispričao je novinarima.
„Energoinvest“ je tada imao 11 istraživačkih centara, od kojih je šest bilo, prema ondašnjoj kvalifikaciji, na nivou instituta. Matić je obišao svaki od instituta, ali u jedan deo zgrade ITEN, Instituta za termotehniku i nuklearnu tehniku, nisu ga pustili. Rekli su mu da se tu radi projekt koji bez specijalne dozvole niko ne može da vidi. Kasnije je shvatio da je tadašnji najveći jugoslovenski izvoznik „Energoinvest“ bio maska za tajni nuklearni pogon.
Ni ovaj pokušaj, međutim, nije bio uspešan. Republike koje su već planirale izlazak iz SFRJ nikako nisu htele da doprinesu jačanju odbrambene moći zemlje.
Srbi ukrali sovjetske rakete
I MILOŠEVIĆ JE HTEO SVOJU HIROŠIMU
Ni Slobodan Milošević nije odoleo atomskom zovu, tvrdi Amir Pleho, član komisije vlade bivše SFRJ, koja se bavila nadzorom i distribucijom bojnih otrova i naoružanja.
Sredinom 1990, na početku mandata Mihaila Gorbačova, srpska obaveštajna služba na mađarsko-jugoslovenskoj granici dokopala se nekoliko raketnih glava sa nuklearnim punjenjem. Najverovatnije su ih kupili od moskovskih kolega, a možda i ukrali…
Od tog materijala „Vinča“ je, na Miloševićev zahtev, htela da napravi bombu veličine one koja je bačena na Hirošimu i koja je odmah ubila 78.000 ljudi, a radijacija u toku narednih pet godina prouzrokovala još gotovo 200.000 smrti.
Ovaj projekat nije izveden do kraja, prema Plehu, jer zbog sankcija nije bio moguće nabaviti svu neophodnu opremu.
(Mediji)
