Home POGLEDI ŠTA JE IZA VRATA SMRTI: 8 LJUDI KOJI SU UMRLI, VRATILI SU...

ŠTA JE IZA VRATA SMRTI: 8 LJUDI KOJI SU UMRLI, VRATILI SU SE I EVO ŠTA SU VIDELI

335
0
SHARE

Smrt je nepoznanica i nikad neće biti egzaktnih saznanja šta se dešava sa umom i dušom nakon gašenja života, ali postoje svedočanstva ljudi koji su doživeli kliničku smrt. Dok neki smatraju da su u pitanju halucinacije, drugi tvrde da su autentična.

1. Meni je to bilo kao da sam pao u duboki san. U njemu je sve izgledalo svetlo i šareno, osećaj kao da traje satima, ali kad sam se vratio ispalo je da sam bio mrtav manje od 3 minuta. Radnje ili konkretnih stvari iz sna se nisam sećao, samo osećaja.

Ništa od toga nije imalo smisla, ali osećao sam mir, gotovo optimističan mir. Kad sam se vratio sve mi zvučalo kao da sam usred gomile ljudi. To je trajalo par sekundi, a onda sam shvatio da sam se probudio u potpuno tihoj sobi. Povratio mi se i vid. Sve je bilo usporeno, kao kad upalite onaj stari televizor, pa treba vremena da se slika stabilizuje.

U početku je sve tamno i mutno, a zatim sve svetlije i izoštrenije. tada sam primetio da mi je celo telo utrnulo od vrata naniže, ali se osećaj u dlanovima i stopalima vratćao, toplota se širila iz središta tela ka ekstremitetima.

Bio sam jako zbunjen i dezorijentisan. Bilo mi je teško da se setim šta sam radio pre nego što sam umro, čak i ko su ljudi koji stoje oko mene, a pogotovo gde se nalazim. Posle 5 minuta sve se vratilo u normalu, osim ludačke, bubnjajuće glavobolje.

2.Moj mlađi brat ima dijabetes, tip 1 i kad je imao oko 10 godina pao je u hipoglikemijski šok. Sećam se da je grupa bolničara trčala uz stepenice i a neko govori “Napad je prestao,

ali nema pulsa”. Uneli su ga u Hitnu i odjurili, a mojim roditeljima su u bolnici rekli da je pravo čudo što su uspeli da ga ožive na putu do bolnice.

Kad sam ga posetila, pitala sam ga kakav je bio osećaj, na šta mi je on odgovorio: “Sve je počelo da mi zvuči glasnije i glasnije, dok odjednom nije počelo da bledi pa sam plutao na jednom od onih naduvanih jastuka iz akvaparka, sam, bez igde ikoga. I bilo je lepo. Jel možemo da odemo tamo kad me puste odavde?”

3. Nije bilo nikakvog uzbuđenja, straha ili borbe, zapravo nisam uopšte bio svestan šta se događa. Samo nekako sklizneš u san i izblediš iz postojanja. Sve je nekako nestvarno, kao da postoji, ali ne postoji. Kao da isovremeno znaš da nešto nije u redu, ali ti iz nekog razloga to nije bitno.

Znate li onaj osećaj kad sanjate da ste budni, da ste se probudili, ustali, oprali zube, doručkovali, a onda se odjednom zaista probudite i shvatite da ste još u krevetu, ali totalno dezorijentisani i zbunjeni?

Povratak je nalik tome, znaš da je sve još pre sekundu bilo skroz drugačije i teško je objasniti ili shvatiti šta i kako. Kao da je sve oko tebe stvarno, ali ipak nisi sto odsto siguran da si u pravoj stvarnosti.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here