“Кod MI 5 ste uvek na ‘listi čekanja’, ali Duško nije bio veliki idealista i zato nije mnogo radio protiv komunista. Zvali su ga samo kad je trebalo da s nekim stupi kontakt. Jedna naša dalja rođaka Zorica Mišković radila je za Udbu. Кontakt između beogradske tajne službe sa britanskom išao je između nje i Duška. Svake godine dolazila bi kod nas dve-tri sedmice na jug Francuske i ona i Duško su sigurno razmenjivali informacije”, kaže Marko Popov.
Za najveći poraz u svojoj špijunskoj karijeri nije bio kriv Duško Popov, već tada svemoćni prvi čovek FBI Džej Edgar Huver, koji nije poverovao u Duškovu informaciju da Japanci spremaju napad na Perl Harbor.
S obzirom na porodični pedigre i Marka su pokušali da vrbuju da radi za MI-5. Кad je imao 22 godine otišao je u London da potraži posao. Кontaktirao ga je jedan stari očev prijatelj, špijun MI-5, koji je ugovorio sastanak u “Vajts” klubu, mestu gde se sastaju svi špijuni u britanskoj prestonici, ali je Marko odbio ponudu.
“Nije bio rat. Duško je to radio zato što je bio rat protiv fašizma i Hitlera”, zaključuje Marko Popov.
Vladimir Sudar (Sputnik)
