Home POGLEDI PUTIN, TRAMP I ĐINPING U BEOGRADU „DELE SVET“- NIČE BALKANSKA KONFEDERACIJA?!

PUTIN, TRAMP I ĐINPING U BEOGRADU „DELE SVET“- NIČE BALKANSKA KONFEDERACIJA?!

912
0
SHARE

Zamisli profesora Igora Nikolajeviča Panarina se katkad graniče s političkom fantastikom: Godine 1998. izneo je predviđanje raspada Sjedinjenih Američkih Država na šest delova, na šest nezavisnih država.

Panarin je još 2006. najavio formiranje Evroazijskog saveza. EAES je postao stvarnost prvog januara 2015. Iste godine, pre nego što se Rusija uključila u rat u Siriji, i godinu dana pre neuspelog puča protiv turskog predsednika Erdogana, Panarin je ocenio da je strateški zadatak Rusije da Tursku „uz pomoć ekonomskih poluga, iščupa iz agresivnog vojnog bloka NATO

Turska, međutim, prema oceni Panarina, ne može biti „ključni ruski saveznik na Balkanu“: „To treba da bude Beograd.“ Beograd zauzima važno i sve važnije mesto na listi strateških prioriteta Kremlja.

U ovom trenutku, kada je otklonjena pretnja od novog svetskog rata, osujećena mogućnost „prozapadnog prevrata u Rusiji“, sprečeno izbijanje pandemije i posledična destabilizacija Kine, a Donald Tramp dobija svoju rovovsku, iscrpljujuću bitku s „dubokom državom“, sve je izvesnije održavanje „Nove Jalte“ – međunarodne konferencije tri velike svetske sile.

Na sastanku „Velike trojke“ – SAD, Kine i Rusije, odnosno njihovih lidera – prema ideji Panarina, bili bi stvoreni temelji novog i pravednijeg sistema međunarodnih odnosa.

„Nova Jalta“ bi, iz simboličkih razloga, predlaže Panarin, trebalo da se održi u Beogradu: „Upravo u Beogradu se moraju zaustaviti ratovi i sukobi.“

Što se tiče Srbije, profesor Panarin vidi Beograd kao jednu od četiri prestonice Evroazijskog ekonomskog saveza (pored Sankt Peterburga, Kijeva i Astane) i kao buduću prestonicu velike Balkanske konfederacije koja bi obuhvatala čitavu bivšu Jugoslaviju, sve balkanske zemlje i Mađarsku. Ovaj „balkanski vektor“, prema zamisli Panarina, predstavljao bi ujedno i prirodnu vezu Evroazije s Evropom i Malom Azijom.

Kako ocenjujete ustavne promene koje je predložio predsednik Putin? Šta je u njima najvažnije? Da li je nova vlada samo prelazno rešenje?

– Ustavne promene koje je predložio Putin ocenjujem pozitivno. U Rusiji su se 15. januara 2020. odigrali najvažniji svetski događaji. Putin je u poslednjem trenutku uspeo da podigne avion zvani „Rusija“ iznad ponora i usmeri ga u pozitivnu budućnost. Sve to nazivam „Januarskim spasenjem 2020. godine“.

Neki analitičari na ruskim kanalima na društvenoj mreži Telegram pišu o tome da je počelo odavno očekivano restartovanje političkog sistema u Rusiji. Ali pri tome se ne mogu čuti razumljivi odgovori na dva aktuelna pitanja: prvo, zbog čega se odmah ne instalira novi politički sistem?

Drugo, zašto baš sada i zašto se tako žuri? Početak ovog restartovanja pokazao se neočekivanim za sve, bez izuzetka, a njegov brzi razvoj zaprepastio je elitu.

Izgledalo je da je taj rok povezan sa izborima za predsednika Sjedinjenih Američkih Država koji će biti održani u novembru 2020, uz pretnju da će ih Tramp izgubiti.

Moj odgovor je sledeći. Najpre, rok za restartovanje nije povezan s izborima za predsednika SAD u novembru 2020. Drugo, rok restartovanja povezan je s nizom globalnih provokacija Londona – Treće Kartagine (na Lubjanki 19. decembra 2019, na aerodromu u Bagdadu trećeg januara i u vazdušnom prostoru Irana, kada je oboren ukrajinski avion).

Treće, smenom vlade Medvedeva, koja je već dugo kod svih omražena, i postavljanjem Mišustina za premijera, Vladimir Putin je preduzeo veoma blagovremen i dobro odmeren korak. Korak koji blokira pokušaj da se ponovi liberalni masonski državni udar iz februara 1917.

Najzad, četvrto: posle sprečavanja pretnje svetskog rata i pokušaja prozapadnog liberalno-trockističkog državnog udara, započeće proces restartovanja, u toku koga će se formirati novo usklađivanje, novi sistem ravnoteže među elitom i novi mehanizmi upravljanja.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here