Novac kakav poznajemo uskoro bi mogao da se preseli iz banaka i novčanika u muzeje, jer se svet približava trenutku kada će postati bezgotovinsko društvo. Stručnjaci kažu da je ovo proces koji se ne može zaustaviti, te da je samo pitanje kada će se to desiti, odnosno kada će jedini način plaćanja postati kartice i mobilne aplikacije.
Svakako, to će se desiti pre nego što mnogi misle – u nekim državama već u narednih nekoliko godina. Prva država na svetu koja bi mogla da izbaci novčanice iz upotrebe je Švedska, gde se predviđa da bi se to moglo desiti već 2023. godine.
Širom sveta, građani sve manje koriste novčanice, a dešavanja u vezi s pandemijom virusa korona mogla bi dodatno ubrzati evoluciju novca, s obzirom na rast onlajn-prodaje, socijalnog distanciranja i digitalnog plaćanja.
Zemlja koja je otišla najdalje u tome je Švedska, za koju se predviđa da bi već 2023. mogla postati prva bezgotovinska zemlja na svetu. Ovo je zaključak istraživanja koje su još 2017. sprovela dva profesora – jedan švedski, a drugi danski – u saradnji sa savetnikom i istraživačem u Centalnoj banci Švedske.
U istraživanju su proučavani troškovi upravljanja novcem 750 švedskih trgovaca na malo i pad gotovine u opticaju.
„Otkrili smo da upravljanje novcem postaje skuplje od dobiti kada gotovinske transakcije padnu ispod sedam odsto ukupnih platnih transakcija“, rekao je Jonas Hedman, jedan od autora istraživanja i profesor sa Kopenhagenške škole biznisa.
Dodao je da, kad se to dogodi, ekonomski racionalno upravljanje maloprodajom treba da prestane da prihvata gotovinu.
Ono što je rekao Hedman, već se događa u Švedskoj. Oko 80 posto Šveđana sada koristi kartice, a 58 posto svih plaćanja je kartično plaćanje, za razliku od samo šest posto gotovinskog plaćanja, pokazuju podaci švedske Centralne banke.
Elektronska plaćanja u Švedskoj brzo rastu. Sve više prodavnica i restorana u zemlji ne prihvata placćanje u gotovini. Od kupaca se traže da plate karticom ili mobilnom aplikacijom.
Mnogi Šveđani više ne nose gotovinu zbog sveprisutnosti elektronskih sredstava plaćanja u svojoj zemlji. Čak i deca (iznad 6 godina) u Švedskoj plaćaju karticama.
Velika većina švedskih banaka prestala je da dozvoljava klijentima da podižu ili uplaćuju gotovinu preko šaltera, jer je upravljanje gotovinom skupo – zbog mera osiguranja i slično.
Gotovina se može podići samo na bankomatu. U 2007. godini zemlja je imala u opticaju otprilike 100 milijardi gotovinske valute. Nakon deset godina taj iznos je pao na 45 milijardi.
Međutim, ključna stvar je specifični švedski zakon. U većini država kompanije i dalje moraju da primaju novac. Švedska već sada ima zakon koji firmama, na primer prodavnicama, omogućava da ne primaju papirni novac ako ne žele, čime kupce prisiljavaju da plaćaju elektronskim putem. Sve što takve firme treba da urade jeste da na ulazu u radnju postave znak da ne primaju gotovinu.
Stručnjaci širom sveta prate šta radi Švedska, koja je poznata po inovacijama, kako bi i sami mogli da primene slične mere.
Globalni trend rastuće upotrebe elektronskog plaćanja i smanjivanje upotrebe gotovine, ne dešava se samo u Švedskoj, već i u mnogim zemljama. Na primer, digitalne transakcije u Indiji porasle su za 55 posto u 2018. godini, 48 posto u Kini i 23 posto u Indoneziji, pokazuju podaci Banke za međunarodne nagodbe.
