Stanislavu Jefragofiču Petrovu je 26. septembra 1983. alarm javio da su SAD ispalile pet raketa s nuklearnim bombama na Moskvu. Prema vojnim naređenjima trebalo je odmah uzvratiti…
Ime Stanislav Petrov tek retkima nešto znači, a u suštini bi svako, ali baš svaki čovek na celoj zemljinoj kugli trebalo da zna za njega. Reč je o čoveku zbog kojega smo svi danas živi, i zbog kojeg živimo u ovom svetu.
Kraj sveta skoro je bio 26. septembra 1983.
On je 26. septembra 1983. godine ostao priseban i nije pritisnuo taj crveni taster koji bi celi svet gurnuo u treći svetski, ali i nuklearni rat.
Petrov je osamdesetih godina prošlog veka bio pukovnik ruske vojske i zapovednik komandnog centra, koji je radio sa satelitima OKO, smeštenim u blizini Moskve, srca sastava koji je upozoravao na nuklearne projektile koji bi eventualno bili ispaljeni na tadašnji SSSR.
Ruski satelit „Oko“ koji je tada pogrešio!
Tog 26. septembra 1983. u prvim minutima posle ponoći centrom se oglasio alarm. Računar je javio kako je prema Moskvi iz smera SAD-a poletela jedna balistička raketa s nuklearnom glavom, a nedugo potom javio je kako su poletele još četiri. Udar je trebalo da usledi za svega nekoliko minuta.
– Nikada nisam ni pomišljao da bih se mogao naći u takvoj situaciji iako smo bili uvereni da nas Amerikanci mogu napasti i da je samo pitanje trenutka kada će se to dogoditi. Hladni rat bio je u to doba ledeno hladan – kaže Petrov.
Iako je prema protokolu trebalo odmah ispaliti salvu nuklearnih raketa iz sovjetskih baza koje bi pogodile ciljeve na području SAD-a i Zapadne Evrope, Petrov je oklevao. Naoružao je raketne lansere, ali crveni taster nije pritisnuo.
POSETITE NAŠ KANAL NA“ TELEGRAMU“- SVE ONO ŠTO SVI DRUGI PREĆUTKUJU: OVDE
„Instinkt mi je govorio da nešto nije u redu“
– Sve je bilo spremno, ali nisam hteo ispaliti rakete, bilo je jasno da to znači kraj sveta
kakvog poznajemo. Odlučio sam da čekam. Minuti su prolazili, a računari su pokazivala da se američki projektili sve više približavaju SSSR-u. Alarm je potresao celi centar, ali nisam ispalio rakete, niti sam obavestio svoje nadređene.
Oni bi mi i tako naredili da pucam. U takvim situacijama ne možete racionalno da analizirate, nema puno vremena, već se oslanjate na instinkt. A on mi je govorio da nešto nije u redu – kaže Petrov i dodaje kako je u tom trenutku na pameti imao samo dve stvari.
Računar je bilo uveren da je Moskva sravnjena
– Računar je pokazivao da prema nama leti pet projektila ispaljenih iz samo jedne baze, i
svi idu prema Moskvi. Opšti napad Amerikanaca zasigurno se ne bi ograničio na samo pet raketa, već bi njima sigurno želeli da „obogalje“ naše sastave naoružanja. I drugo, razmišljao sam da računar nema mozga i da može pogrešno protumačiti signale za nuklearne rakete – rekao je Petrov, koji je tada ipak odlučio pričekati udar, pa i po cenu da neće moći uzvratiti.
POSETITE NAŠ KANAL NA“ TELEGRAMU“- SVE ONO ŠTO SVI DRUGI PREĆUTKUJU: OVDE
