Kontrolor sa Briona mu govori: „Vidim ga golim okom, nisi poludeo, ali na radaru ga stvarno nema.“
Instruktor je rekao učeniku da nikome ne prijavljuje ono šta je video jer je možda reč o iluziji, ali kada su sleteli u Pulu već su ih čekali istražitelji koji su ih razdvojili i zatražili da svako od njih napiše svoj izveštaj.
– Bojažljivo smo opisali ono što smo videli, a nikad više nam niko nije spomenuo te izveštaje. Jedan iskusni kolega mi je rekao da nema pilota koji je leteo više od 200 sati, a da barem jednom nije imao slično iskustvo – priča Prepušt.
– Reč je o NLO-u, to je zaista nepoznati objekat, ali sâm sam sebi objasnio da je reč elektromagnetskim, nazovimo ih, oblacima koji ostaju kao trag iza svakog aviona. To mi je bilo jedino moguće objašnjenje – kaže Prepušt.
On objašnjava kako se u jednom trenutku ohrabrio pa je pokušao da prati NLO, ali je on, pod uglom od 90 stepeni, naglo promenio smer, što ne može ni jedna letelica koju su napravili ljudi.
Stručnjaci za NLO tvrde da je respektabilna dugogodišnja legenda o vanzemaljcima u Jugoslaviji počela sa spisima koje je sakupilo Odeljenje za svemirska pitanja osnovano odmah nakon Drugog svetskog rata.
Bivša Jugoslavija je pedesetih i šezdesetih imala sve potrebne sastojke za uverljivi mit o vanzemaljcima od detaljno opisanih susreta sa bićima iz drugih galaksija, preko tajnih baza, fotografija i zavera, pa sve do manastirskih freski iz 14. veka koje prikazuju nepoznata bića u letelicama.
Imali smo čak i vlastiti slučaj Rozvel u kojem je, po uzoru na orginalni američki, u Sloveniji pao jedan leteći tanjir, nakon čega je usledila obdukcija mrtvog vanzemaljca izvađenog iz nje.
