Stradanja tokom rata
U Velikom ratu se borilo više od 65 miliona ljudi iz 30 zemalja, a poginulo je deset miiona.
Velika Antanta, čiji smo i mi bili deo, izgubila je oko šest miliona, dok su Centralne sile izgubile četiri miliona ljudi.
Stradalo je 35 miliona civila, više od 15 miliona je poginulo, dok je 20 miliona ranjeno. Gotovo dve trećine vojničkih smrti u tom ratu bile su posledica borbi, dok je trećinu odneo španski grip čija je epidemija izbila 1918.
Rusija je u Velikom ratu imala najbrojniju vojsku, gotovo 12 miliona ljudi, od kojih je tri četvrtine poginulo, ranjeno ili nestalo.
Nepoznati detalji: Nemci koristili bacače plamena, Francuska bojni otrov
Mnogi detalji i događaji iz Velikog rata i nisu poznati široj javnosti, pa tako verovatno ni da su Nemci prvi u tom sukobu koristili bacače plamena, koji su plamen bacali i na daljinu do 40 metara.
Francuska je prva upotrebila bojni otrov avgusta 1914. godine, Nemci su to uradili januara naredne godine protiv Rusa.
Gotovo 1,2 miliona vojnika umrlo je od gasa. Korišćeno je 30 različitih vrsta bojnih otrova. Vojnici su najpre na lice stavljali tkaninu natopljenu urinom, da bi do 1918. gas-maske postale pouzdana zaštita. Na kraju rata mnoge zemlje su potpisale sporazum po kome se upotreba ovog oružja zabranjuje.
Prvi britanski tenk “jurio je” brzinom od 4,8 kilometara na sat, a ekpslozivi koji su uništavali nemačke linije u Belgiji čuli su se u Londonu koji je udaljen 220 kilometara.
Psi su korišćeni kao kuriri koji su nosili naređenja do prvih linija fronta u kapsulama zakačenim na njihovo telo.
Više od 500.000 golubova nosilo je poruke između glavnih štabova i prvih linija fronta.
Najuspešniji pilot u celom ratu je bio fon Rihthofen, poznat kao Crveni baron, koji je oborio 80 savezničkih aviona, a poginuo je iznad Amijena. Najuspešniji sa savezničke strane bio je Francuz Rene Fonk, koji je oborio 75 avona.
Slogan kojim je Vudro Vilson pobedio u kampanji za predsednika SAD 1916. godine bio je : “On nas drži podalje od rata”, da bi SAD samo mesec dana kasnije objavile rat Nemačkoj.
Indijanci i crnci kopali rovove
Mreža rovova na Zapadnom frontu bila je dugačka preko 700 kilometara i išla je od Lamanša do Švajcarske, a britanski pesnik Zigfrid Sasun je napisao: “Kada se sve sabere, rat je uglavnom bio stvar rupa i jaraka”.
Američki hamburgeri, nazvani po nemačkom gradu Hamburgu, tokom rata su preimenovani u “salisberski biftek”, frankfurteri su preimenovani u “slobodarske kobasice”, jazavičare (dašhunde) su zvali “slobodarski psi”, a škole su prestale da predaju nemački jezik.
Iako Amerikanci nisu svojim Indijancima dali državljanstvo sve do 1924. godine, 13.000 njih je služilo u vojsci tokom ovog sukoba.
I više od 200. 000 američkih crnaca je takođe bilo u ovom ratu, ali samo 11 odsto kao borci. Ostali su kopali rovove, radili na istovaru i utovaru, gradili puteve. Služili su u 92. i 93. segregacionoj diviziji.
U Americi su, inače, ignorisana dela harlemskih paklenih boraca, američkih crnaca koji su zbog svog herojstva u prvim linijama fronta odlikovani francuskim Ratnim krstom.
