Home POGLEDI NEPOZNATI DETALJI O PRVOM SVETSKOM RATU: PAKAO NE MOŽE BITI OVAKO UŽASAN

NEPOZNATI DETALJI O PRVOM SVETSKOM RATU: PAKAO NE MOŽE BITI OVAKO UŽASAN

110
0
SHARE

Primirje je potpisano u 5 i 15 ujutro, a istog dana u 11 sati zvona širom Francuske oglasila su da je i poslednja neprijateljska sila, Nemačka, potpisala kapitulaciju.

Od kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat, 11. novembra 1918. godine u Francuskoj, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša u blizini grada Kompienja, taj se dan obeležava kao Dan primirja.

On se slavi u svim zemljama koje su potpisale sporazum.

Primirje je potpisano u 5 i 15 ujutro, a istog dana u 11 sati zvona širom Francuske oglasila su da je i poslednja neprijateljska sila, Nemačka, potpisala kapitulaciju.

Na čelu nemačke delegacije bio je Matijas Ercberger, civil koga su nemački nacionalisti 1921. u atentatu ubili kao izdajnika, a nacisti su činjenicu da je Marijas bio civil kasnije koristili kako bi negirali da se nemačka vojska predala.

Posle potpisivanja primirja, nastavljeni su pregovori o uslovima mira. Oni su dogovoreni Versajskim mirom, koji je potpisan 28. juna 1919. godine.

Tim dogadajem i zvanično je okončan Prvi svetski rat.

Vagon u kojem je potpisano primirje, odnosno kapitulacija Nemačke u Prvom svetskom ratu, korišćen je još jednom, 22 godine kasnije, prilikom predaje Francuske na početku Drugog svetskog rata.

Hitler je, naime, 22 godine nakon sramne kapitulacije Nemačke u Prvom ratu zahtevao da predaja Francuske bude potpisana u istom vagonu, koji je za tu priliku bio dovučen iz muzeja, a nemački vođa je sedeo na istom mestu na kom je 1918. sedeo francuski maršal.

Istorijski vagon je, inače, uništen u savezničkom bombardovanju Berlina 1945. godine.

I Dan kapitulacije Nemačke u Prvom svetskom ratu u Srbiji simbolizuje cvet Natalijina ramonda, nazvan po kraljici Nataliji Obrenović.

Nežni, bledoljubičasti cvet sa imenom kraljice poznat je po svojoj neverovatnoj izdržljivosti i pod nadimkom “cvet feniks”, jer, čak i kad se potpuno osuši, može ponovo da oživi kada se zalije. Ponovno rađanje povezuje se sa činjenicom da je i Srbija uspela da “stane na noge” nakon iscrpne borbe.

Ovaj cvet se može naći na istoku Srbije, a najviše ga ima na planini Nidže, čiji je vrh Kajmakčalan bio poprište slavne bitke u Prvom svetskom ratu, u kojoj su se sprski vojnici borili pod komandom vojvode Živojina Mišića.

Cvet je otkrio doktor Sava Petrović u okolini Niša 1884. godine i spada u ugroženu vrstu u našoj zemlji, a čuva se u Botaničkoj bašti u Beogradu.

Pozadina značke sa cvetom ramonde je zeleno-crna, što su boje Albanske spomenice, a spomenica i značaka zajedno čine amblem Dana primirja.

Medalju albanska spomenice poneli su svi borci srpske vojske koji su se povlačili preko Albanije u prvom svetskom ratu i ona je spomen na taj veliki podvig naših ratnika u zimu 1915/1916. godine.

U Srbiji je Dan primirja državni praznik od 2012. i obeležava se kao i svuda u svetu 11. novembra. Pre toga, od 2005. godine obeležavao se na prvim casovima u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji.

Inače, opisujući u svom dnevniku užase Velikog rata, francuski je oficir Alfred Žuber napisao neposredno pre pogibije: “Čovečanstvo je ludo. Mora biti ludo da bi radilo ono što radi. Kakav masakr. Kakve scene horora i pokolja. Ne mogu da nađem reči da prenesem svoje impresije. Pakao ne može biti ovako užasan! Ljudi su ludi!”

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here